02-14-2015, 07:31 PM
Klipovanje muzičkog materijala u nekoj od faza produkcije je posledica odluke producenta da dobije snimak maksimalne glasnoće. Pošto je ta operacija plod volje, ona ne mora uvek da se izvede.
Medjutim, i kada signal nije klipovan, već se samo nalazi u blizini "plafona", čak i na -2dB, postoji mogućnost ozbiljnog klipovanja pri reprodukciji, na koje korisnik muzike nema nikakvog uticaja. Taj fenomen se naziva "inter-sample clipping" i odnosi se na odsecanje vrhova signala pri njegovom prolazu kroz audio sistem. Najveća opasnost da do toga dodje je u procesu podizanja frekvencije uzorkovanja signala (sampling rate - SR), što se dešava praktično u svim DAC-ovima (CD i DVD plejeri, DA konvertori i procesori signala - hardversk ili softverski, kao što je konverzija iz WAV formata u MP3) .
Da bi se signal sa nižeg SR prebacio na viši (ili obratno) on mora da prodje kroz odredjeni filter, koji je najčešće digitalni, tj. radi se o nekoj vrsti proračuna. Kada se radi "upsampling", odn. povećanje frekvencije uzorkovanja (takta), taj filter se naziva interpolacionim jer on omogućava da se izmedju postojećih diskretnih vrednosti signala umetnu nove, odn. da se ceo signal prevede na novi takt, napr. sa 44,1 na 96kHz). Ta operacija se radi da bi se na izlazu iz DAC-a olakšalo filtriranje u audio domenu, ali ne bih sada da se upuštam u tu temu. Jednostavno, tako danas rade digitalni pretvarači signala.
Idealno gledano, zadatak filtra je da ne utiče na signal u nekom željenom opsegu (pojačanje od 0dB), a da ga koriguje u nekom drugom opsegu, Na primer, niskopropusni (LP) filter ima pojačanje od 0dB od 0 Hz do željene granične učestanosti, a zatim pojačanje brže ili sporije opada. Do problema sa klipovanjem dolazi jer filteri u vremenskom domenu imaju "zvonjenje", što znači da na izlazu proizvode vrednosti koje po amplitudi mogu biti čak i za nekoliko dB više od signala na ulazu. Vrhovi takvih signala će na nekom mestu u procesu konverzije biti odsečeni i eto belaja.
Proizvodjači dobrih DAC-ova zato ostavljaju rezervu (headroom) od par dB (do 4dB, koliko znam) da bi im se ovo ne bi dešavalo.
Gornje objašnjenje je malo uprošćeno, ali suština ostaje da u procesorima signala nastaju vrednosti kojih u originalnom signalu nema i da korisnik (kupac) uredjaja ne može skoro ništa da učini da bi se to sprečilo. Potpuno razumevanje ovog fenomena zahteva solidno znanje teorije diskretnih sistema i signala, što ne spada u standardno obrazovanje u elektro struci, pa čak ni na svim usmerenjima na fakultetima.
Medjutim, korišćenjem relativno jednostavnih softverskih alatki možemo barem da ustanovimo da li je neki signal "kandidat" za ovu vrstu izobličenja. Moj novi analizator je jedan primer, ali ima i "open source" proizvoda. Tu se radi o meračima nivoa koji pri reprodukciji muzike sa računara on-line računaju tzv. "reconstructed peak". U suštini, oni simuliraju proces D/A konverzije i prikazuju ga u realnom vremenu na ekranu, slično VU instrumentu na mikseru. Ja u tu svrhu koristim Orban Loudness Meter (http://www.orban.com/meter/) u kombinaciji sa foobar plejerom. Ako bude interesovanja, mogu naknadno da objasnim kako to funkcioniše.
Pomenuo sam da se ova vrsta izobličenja javlja i pri konverziji iz punih (lossless) formata u redukovane, kao što je MP3. Predstaviću vam primer konverzije ranije pomenutog klipovanog snimka iz priloga 10 u MP3 od 128kbps. Na spektru (žuta tačkasta linija u sredini) vidimo da je signal u procesu konverzije prošao kroz filter od oko 16kHz, ali da su iznad te frekvencije nastale neke stvari kojih u originalu nije bilo. Na "radaru" se vide crvene linije, što znači da je signal probio "plafon", a u rubrici označenoj sa TPL (True Peak Level) vidimo i za koliko - 0,7dB levo i 1,2dB desno.
Ako želite da čujete jedan stvarno loš rezultat konverzije u MP3 format, skinite snimak sa ovog linka (legalan link, inače ga ne bih postavio)
http://zonble.net/MIDI/orz.mp3
i zatim ga poslušajte na plejeru. Siguran sam da će vam se svideti, ali nemojte mene da grdite. Za informaciju, ovaj snimak probija za više od 4,5dB, a Orbanov indikator optimistički pokazuje do 3dB, što je pitanje upotrebljenog algoritma).
Pozdrav
Medjutim, i kada signal nije klipovan, već se samo nalazi u blizini "plafona", čak i na -2dB, postoji mogućnost ozbiljnog klipovanja pri reprodukciji, na koje korisnik muzike nema nikakvog uticaja. Taj fenomen se naziva "inter-sample clipping" i odnosi se na odsecanje vrhova signala pri njegovom prolazu kroz audio sistem. Najveća opasnost da do toga dodje je u procesu podizanja frekvencije uzorkovanja signala (sampling rate - SR), što se dešava praktično u svim DAC-ovima (CD i DVD plejeri, DA konvertori i procesori signala - hardversk ili softverski, kao što je konverzija iz WAV formata u MP3) .
Da bi se signal sa nižeg SR prebacio na viši (ili obratno) on mora da prodje kroz odredjeni filter, koji je najčešće digitalni, tj. radi se o nekoj vrsti proračuna. Kada se radi "upsampling", odn. povećanje frekvencije uzorkovanja (takta), taj filter se naziva interpolacionim jer on omogućava da se izmedju postojećih diskretnih vrednosti signala umetnu nove, odn. da se ceo signal prevede na novi takt, napr. sa 44,1 na 96kHz). Ta operacija se radi da bi se na izlazu iz DAC-a olakšalo filtriranje u audio domenu, ali ne bih sada da se upuštam u tu temu. Jednostavno, tako danas rade digitalni pretvarači signala.
Idealno gledano, zadatak filtra je da ne utiče na signal u nekom željenom opsegu (pojačanje od 0dB), a da ga koriguje u nekom drugom opsegu, Na primer, niskopropusni (LP) filter ima pojačanje od 0dB od 0 Hz do željene granične učestanosti, a zatim pojačanje brže ili sporije opada. Do problema sa klipovanjem dolazi jer filteri u vremenskom domenu imaju "zvonjenje", što znači da na izlazu proizvode vrednosti koje po amplitudi mogu biti čak i za nekoliko dB više od signala na ulazu. Vrhovi takvih signala će na nekom mestu u procesu konverzije biti odsečeni i eto belaja.
Proizvodjači dobrih DAC-ova zato ostavljaju rezervu (headroom) od par dB (do 4dB, koliko znam) da bi im se ovo ne bi dešavalo.
Gornje objašnjenje je malo uprošćeno, ali suština ostaje da u procesorima signala nastaju vrednosti kojih u originalnom signalu nema i da korisnik (kupac) uredjaja ne može skoro ništa da učini da bi se to sprečilo. Potpuno razumevanje ovog fenomena zahteva solidno znanje teorije diskretnih sistema i signala, što ne spada u standardno obrazovanje u elektro struci, pa čak ni na svim usmerenjima na fakultetima.
Medjutim, korišćenjem relativno jednostavnih softverskih alatki možemo barem da ustanovimo da li je neki signal "kandidat" za ovu vrstu izobličenja. Moj novi analizator je jedan primer, ali ima i "open source" proizvoda. Tu se radi o meračima nivoa koji pri reprodukciji muzike sa računara on-line računaju tzv. "reconstructed peak". U suštini, oni simuliraju proces D/A konverzije i prikazuju ga u realnom vremenu na ekranu, slično VU instrumentu na mikseru. Ja u tu svrhu koristim Orban Loudness Meter (http://www.orban.com/meter/) u kombinaciji sa foobar plejerom. Ako bude interesovanja, mogu naknadno da objasnim kako to funkcioniše.
Pomenuo sam da se ova vrsta izobličenja javlja i pri konverziji iz punih (lossless) formata u redukovane, kao što je MP3. Predstaviću vam primer konverzije ranije pomenutog klipovanog snimka iz priloga 10 u MP3 od 128kbps. Na spektru (žuta tačkasta linija u sredini) vidimo da je signal u procesu konverzije prošao kroz filter od oko 16kHz, ali da su iznad te frekvencije nastale neke stvari kojih u originalu nije bilo. Na "radaru" se vide crvene linije, što znači da je signal probio "plafon", a u rubrici označenoj sa TPL (True Peak Level) vidimo i za koliko - 0,7dB levo i 1,2dB desno.
Ako želite da čujete jedan stvarno loš rezultat konverzije u MP3 format, skinite snimak sa ovog linka (legalan link, inače ga ne bih postavio)
http://zonble.net/MIDI/orz.mp3
i zatim ga poslušajte na plejeru. Siguran sam da će vam se svideti, ali nemojte mene da grdite. Za informaciju, ovaj snimak probija za više od 4,5dB, a Orbanov indikator optimistički pokazuje do 3dB, što je pitanje upotrebljenog algoritma).
Pozdrav