09-26-2023, 08:11 PM
Tokom zadnjih par dana temeljno sam preslušao ranije pomenute snimke dve zadnje Šubertove simfonije, kao i još nekoliko drugih snimaka koristeći Topping D10B i takođe ranije pomenuti analogni lanac.
Uzelo mi je puno vremena (u tri navrata po bar dva sata) jer su snimci dugački ("Veličanstvena" traje duže od sata, "Nezavršena" 22 min.).
Preslušavao sam cele snimke da bih dobio pun utisak, a na "sumnjivim" mestima i po nekoliko puta.
Zaključak: moj sluh nije u stanju da ustanovi razlike između DSD128 i PCM 24/96. Snimci su odlični, ali ne i perfektni jer je producent iz nekih razloga rešio da sa nivoom ide "do plafona", tj. do -0,1dBFS. Muzika ima izuzetnu dinamiku (LRA nekih snimaka iznad 21), ali oba formata daju dovoljno prostora za tu dinamiku i ne vidim potrebu za kompresorom, odn. limiterom. Nema klipovanja, ali par takvih mesta su mi pri slušanju bili sumnjivi.
NativeDSD tvrdi da je originalni snimak urađen u formatu DSD256, ali pošto tog snimka nema u katalogu "Pure DSD", znači da je mastering urađen u DXD formatu (32/384), pa je od originala do distribucije prošao bar dve konverzije.
Detalji obrade osnovnog snimka nisu navedeni ni kod NativeDSD, ni kod Pentatone (oni su uradili osnovni snimak).
NativeDSD ima poseban katalog "PureDSD" sa 156 naslova, gde u zaglavlju stoji:
"All DSD Bit Rates Created in DSD Domain from DSD Stereo and in many releases DSD Multichannel Recording as well. No DXD or PCM Processing has been used."
Svi snimci u tom katalogu su kamernog tipa, što znači sa manje od 10 muzičara, a žanrovski tu ima svega od klasične do egzotične muzike.
Kod malih sastava se može u jednom prolazu dobiti snimak (bez naknandnog miksovanja), što kod velikih orkestara ne dolazi u obzir.
Ovim je priča o DSD za mene završena jer ne vidim nikakve akustičke prednosti u odnosu na PCM, a u "PureDSD" formatu nema skoro ničega od muzike koja me interesuje (orkestarska, oratorijumi, opere itd.).
To je format koga lagano gazi vreme i koji predstavlja samo jedan mali segment svetske muzičke produkcije.
DSD zapravo nije ni bio predviđen za distribuciju muzike, već ga je Sony gurao kao sredstvo koje sprečava pirateriju muzike.
Poredeći prostor koji na disku zauzima DSD128 i PCM 24/96 (FLAC), odnos je skoro 4,5:1.
Napraviću još jedno poređenje SACD i CD formata koristeći ovaj kvalitetni DAC, ali tako što ću SACD snimke kopirati na disk u formatu DSD64 (našao sam na internetu kako se Oppo 105D može "ubediti" da DSD64 skida sa CD-a i pakuje na USB stik).
Uzelo mi je puno vremena (u tri navrata po bar dva sata) jer su snimci dugački ("Veličanstvena" traje duže od sata, "Nezavršena" 22 min.).
Preslušavao sam cele snimke da bih dobio pun utisak, a na "sumnjivim" mestima i po nekoliko puta.
Zaključak: moj sluh nije u stanju da ustanovi razlike između DSD128 i PCM 24/96. Snimci su odlični, ali ne i perfektni jer je producent iz nekih razloga rešio da sa nivoom ide "do plafona", tj. do -0,1dBFS. Muzika ima izuzetnu dinamiku (LRA nekih snimaka iznad 21), ali oba formata daju dovoljno prostora za tu dinamiku i ne vidim potrebu za kompresorom, odn. limiterom. Nema klipovanja, ali par takvih mesta su mi pri slušanju bili sumnjivi.
NativeDSD tvrdi da je originalni snimak urađen u formatu DSD256, ali pošto tog snimka nema u katalogu "Pure DSD", znači da je mastering urađen u DXD formatu (32/384), pa je od originala do distribucije prošao bar dve konverzije.
Detalji obrade osnovnog snimka nisu navedeni ni kod NativeDSD, ni kod Pentatone (oni su uradili osnovni snimak).
NativeDSD ima poseban katalog "PureDSD" sa 156 naslova, gde u zaglavlju stoji:
"All DSD Bit Rates Created in DSD Domain from DSD Stereo and in many releases DSD Multichannel Recording as well. No DXD or PCM Processing has been used."
Svi snimci u tom katalogu su kamernog tipa, što znači sa manje od 10 muzičara, a žanrovski tu ima svega od klasične do egzotične muzike.
Kod malih sastava se može u jednom prolazu dobiti snimak (bez naknandnog miksovanja), što kod velikih orkestara ne dolazi u obzir.
Ovim je priča o DSD za mene završena jer ne vidim nikakve akustičke prednosti u odnosu na PCM, a u "PureDSD" formatu nema skoro ničega od muzike koja me interesuje (orkestarska, oratorijumi, opere itd.).
To je format koga lagano gazi vreme i koji predstavlja samo jedan mali segment svetske muzičke produkcije.
DSD zapravo nije ni bio predviđen za distribuciju muzike, već ga je Sony gurao kao sredstvo koje sprečava pirateriju muzike.
Poredeći prostor koji na disku zauzima DSD128 i PCM 24/96 (FLAC), odnos je skoro 4,5:1.
Napraviću još jedno poređenje SACD i CD formata koristeći ovaj kvalitetni DAC, ali tako što ću SACD snimke kopirati na disk u formatu DSD64 (našao sam na internetu kako se Oppo 105D može "ubediti" da DSD64 skida sa CD-a i pakuje na USB stik).