Thread Rating:
  • 0 Vote(s) - 0 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Univerzalna plocica za napajanje malih audio potrosaca
#61
Daklem....
Baterijsko napajanje ima veliki ESR na visokim frekvencijama (reaktivnog opterećenja) što ga čini nepovoljnim baš tamo gdje nam je u audio tehnici (pogotovo digitali) najkritičniji.
Nema baterija dovoljno velikog napona da bi se od jedne baterije formiralo simetrično napajanje za modernu elektroniku. Kreiranjem virtualnog grounda također se unosi dodatni šum.
Sa dvije baterije nije dobro napraviti simetrično naoajanje jer nemamo stabilan ground s obzirom da se baterije nejednoliko troše i nikad nisu istog napona.
Regulacija baterije unosi veći šum nego izrada sofisticiranog napajanja iz gore navedenih razloga.
Sofisticirana napajanja imaju tzv sense vod gdje se napon monitorira točno na mjestu potrošnje i time se sve anomalije u prijenosu mogu korigirati. (pola ovog foruma je na tu temu napisano (Bato MM))
Itd, ali ovo je ono najbitnije.
Reply
#62
Ok, veliki sum i veliki ESRSmile
I koliko iznosi taj sum u brojkama, -205, -180, ili -160dBv/Hz, mislim da je na GHz negde oko -140dB U zoni gde se recimo zener diode prakticno koriste kao generatori suma. A i taj deo spektra nas ne zanima za recimo audio primenu.
U odnosu na trafo daleko agilniji izvor napajanja.
Veci problem su sumovi i rad na niskim frekvencijama, tu je problem i za komponente, i za audio tehniku uopste

Slazem se da izrada postregulatora za bateriju moze da generise sum, ali ionako se mora odraditi krsten postregulator, samo sto ima manje problema sa mrezom i njenim harmonicima, koji bas vrsljaju po audio spektru.

Postojeci sum u baterijama je jedno min 40dB ispod doticnih sumova digitalije za audio.

Nesimetrija sa baterijama je prakticno neizbezna, ali se moze kompenzovati izbegavanjem prostih razdelnika napona, koji bi bili osetljivi na tu razliku, i dok je sving signala bezbedno ispod margine napajanja, nesimetrija nema znacaja.

Masa nije problem, kako umasimo bilo kakav izvor, masicemo i dve baterije(dva paketa baterija), sto je zgodnije za manipulaciju sa plivajucom masom i uzemljenjem. Mozemo uvesti vise nivoa mase i sildova...

Jedino sto nisu za potrosace sa znacajnom potrosnjom, tu su pobocni efekti intenzivnog koriscenja izvori neugodnih problema, pride, veliki izvor nekonfora za korisnika.
Malo vec imamo kojekakvih punjaca i kondicionera baterija po kuci..Smile

Skoro sam konstatovao da mi se po sobi nalazi vise kojekakvih punjaca nego sto imamo kafenih kasicica u kuci..a imam ih 15..Smile
Reply
#63
Aj da se manemo baterija jer definitivno nisu prakticne osim za prenosive uredjaje i poljske uredjaje gde nema uticnice za struju Big Grin

I dalje se nista ne prica o diskretnim napajanjima koja bi zamenila "tropince" ili za potrebe unapredjenja napajanja vec postojecih uredjaja sa definisanom stampom.
Reply
#64
Sta sa tropincima, da obavimo masovnu kupovinu, dobijemo popust, ili? Smile
Recimo da su zanimljivi da se unapredi neki konfekcijski uredjaj.
Ako se testerise neka ljuta igracka ili sviraljka od nule, za tropince nema mesta.Smile
Reply
#65
Jbga, ja se izvinjavam za veliku nervozu koju imam prema sumu, to je dvodecenijska borba sa doticnim, rat u kojem je sum odneo vise pobeda..Smile
Reply
#66
Nema veze, da nema šuma ti ne bi imao posao Wink
Kao ni inženjeri telekomunikacija.
Nemoj silom, uzmi veći čekić.
Reply
#67
Imao bih malo dosadniji i malo manje zanimljiv posao, ipak mora da postoji "plan B" za izvlacenje signala iz suma. Smile
Reply
#68
(07-14-2017, 10:46 AM)vladd Wrote: Imao bih malo dosadniji i malo manje zanimljiv posao, ipak mora da postoji "plan B" za izvlacenje signala iz suma. Smile

Plan "B" je samo otici na svirku uzivo, bilo koji zanr-nema suma Shy
pOz
Reply
#69
Upravo tako emiSAr.
Reply
#70
Koliko ja shvatam bit teme, ideja je napraviti neki stabilizator koji bi davao vrlo kvalitetan napon za raznorazne
predpojačavače. To znači mogući napon od 10 do 25 V, pri maksimalnoj struji od 200-300 mA. To je potrebno
recimo za napajanje nekog pojačala za slušalice. Sve to na pločici uz neku ne mnogo komplikovanu šemu, i uz
vrlo razumnu cenu. Notrmalno, pločica treba da bude ista za sve napone i struje.
Vrlo bi glupo bilo trpati "popravku" tropinca u ovu temu.
Reply
#71
Branko, u pravu si, ova tema ima bas taj cilj.

Sa tom razlikom da sam se ja ubacio sa onim tropincima  u #35.

Meni su zanimljivi ti tropinci jer mi treba tako nesto da postavljam uz same potrosace a da ispravljen i filtriran napon dovedem do te tacke. Tako bih zadrzao kompaktne stampe i ne komplikovao stampu sa lokalnim regulatorima do potrosaca (DAC, Clock, Digi prijemnik itd...). Meni bi bilo interesantno nesto bas kao sto si ti opisao ali do 100-120mA maksimum. Zanimljiv mi je onaj Sipijev shunt, ali lepo je imati jos koju ideju.
Reply
#72
Evo regulatora koji sam strpa u BP preamp. BP preamp ima odlican PSRR, ali Borbely je valjda uradio dobar posao.


.pdf   eb-802-sch.pdf (Size: 51,29 KB / Downloads: 28)

Predpostavljam da ovako nesto moze da se zbudzi na malu plocicu sa smd komponentama i da posluzi kao zamena za razne tropince.
Reply
#73
(07-16-2017, 09:55 AM)BeliNinja Wrote: Evo regulatora koji sam strpa u BP preamp. BP preamp ima odlican PSRR, ali Borbely je valjda uradio dobar posao.

Predpostavljam da ovako nesto moze da se zbudzi na malu plocicu sa smd komponentama i da posluzi kao zamena za razne tropince.

Na toj semi ima greska koju ste verovatno uocili...
[Image: k3SNIwAFunqsIoWl2ACDyplHlAf3yNZ6JP1uuDM7...44-h699-no]
LP
YuMERA
Reply
#74
Svakako. Ispravljac radi Big Grin
Reply
#75
A kako bi bilo da se prvo napravi specifikacija (izl. impedansa, PSRR, šum, fizički format sklopa, itd.), pa da onda pričamo o rešenju?

Čini mi se da ćemo u protivnom ovde imati galeriju predloga sa poznatim ili nepoznatim karakteristikama, i tada preti opasnost da cela stvar ostane na tome.

Pozdrav
Reply
#76
Realno to bi bio najbolji put.
Imas li neki primer ili predlog?
Reply
#77
(07-16-2017, 10:48 AM)Braca Wrote: A kako bi bilo da se prvo napravi specifikacija (izl. impedansa, PSRR, šum, fizički format sklopa, itd.), pa da onda pričamo o rešenju?

Čini mi se da ćemo u protivnom ovde imati galeriju predloga sa poznatim ili nepoznatim karakteristikama, i tada preti opasnost da cela stvar ostane na tome.

Pozdrav

Eee, to je gadan put. 
Znaci, specifikacije kao audiofilske, da bude sonican , moderan, sa dosta butik komponenti, specijalni kondovi, Mundorfi, silver mica elektroliti(ups pa to ne postoji, onda neka zvuce kao silmicSmile) i slSmile, da ima akreditovane dodatke za novouvedene(postoje od nastanka PN spoja), audiofilski izglasane i odobrene nakinjdjuracije...Smile
Naravno, da su autori zvucna imena iz audio biznisa(koji kontrolisano doziraju informacije, posto su audiofili jedna poveca grupa korisnika sa debelom vunom), da se talasa samo kako oni pricaju..itd.. Big Grin
Reply
#78
BTW, ne zna se koja je predvidjena struja, koja bi domodelovala neke etalje, sto bi se reklo, daj maksimum koji moze.

Kao prvo, trafo nema sild. A za preampove mora, i pozeljno je da nije toroid. Najbolje sto se moze je C jezgro, ali i EI sa tankim listicima je bolji od toroida.
Kao drugo, onolika bahata filterska sekcija samo zadovoljava sujetu, ali recimo neka je. Medjitim, zahteva poseban tretman zbog velikih impulsnih struja, znaci, neki redni NTC, ili drugo ogranicenje struje, da se zna koja je predvidjena, mogao bi i fiksni otpornik da radi posao.
Snaber se sastoji od RC clanova, i on treba da pokupi "pucanj" iz diode. Nakon tih detalja, obavezan je keramicki kond pre prvog elka.

Dalje je sema sa par fensi komponenti(stabilna ali zener referenca, overkil opamp i fet na izlazu)

Da je hteo nesto ozbiljno, napajao bi referencu strujnim izvorom, ne bi koristio nepotrebni fensi i skupi opamp(posto jelte, radi u DC rezimu, pa mu sirokifrekventni opusi i mali sumovi na nekim visim frekvencijama vise stete nego koriste).
Svima njima se visestruko poveca sum ispod 100Hz

Znaci, moze i LM358 da odradi identican posao na tom mestu..

Elem, da se nesto ozbiljno htelo, radilo bi se posebno napajanje za opamp..Smile

Izlazni FET je manje linearan od bipolarca na tom mestu, ali je moderniji i vise fensi..ima manji pad napona, a to je vazno zbog zelenila i ustede energije.Smile
Elem, kada vec vuce gresku sa izlaza, pride i referencu(sto mu uvodi sumovite kontradiode na ulazu u opamp kao obavezu), red je da ima jedno 150-300 oma blider na izlazu, cisto da drzi stvar smirenom.
Reply
#79
Uzgred, ima previse sumovitih komponenti oko ulaza opampa, na najveci nsvidj je trimer,trimer, ako mora bas da postoji, treba da je do mase.


I tako dalje itako blize, jedan fini regulator sa 723, ako je problem moze i sa spoljnim pojacavacem greske i spoljnom referencom, napajan posebnim namotajemili trafoom, odradice bolji posao i bez eksternal pass tranzistora, za neki preamp.

Naravno, uz sve ostale sild-sum-noise detalje koji se moraju ispostovati.
Reply
#80
Macola je postavio shemu za "ozbiljno" napajaje sa dva LM3886, secate se sheme, "tata" od Bato MM ...
Taj koncept da se iskoristi ...

Dodatno je postavio shemu seriskog regulatora sa D44H11 tranzistorom, usput je postavio razne topologije izlaznih stepena za N i P tranzistore tj za pozitivne i negativne regulatore.
Koliko vidim niko nije nista od ponudjenog probao!? A covek se potrudio to da vam dostavi ... Umesto toga vrtite se oko nekih "paljevina" ... Smile
Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 1 Guest(s)