10-06-2013, 09:21 PM
na 12V ja bi prvo poradio na jednom dobrom smps a onda sa njegovog sekundara-izlaza polaaaagano odabrao nešto iz široke palete pojačala u ponudi. imaš Borin 12V smps na njegovoj BAS stranici:
<blockquote class="ipsBlockquote">
DC-DC SMPS konvertor
(ulaz 12VDC, izlaz 2x±30 do ±80VDC/ oko 600W max)
Prevashodna namena ovog pretvaraca je napajanje snaznih pojacala u automobilu sto je vec neko vreme prava "moda" posebno medju mladjim vlasnicima automobila. Sa standardnih 12V napona, auto-akumulator nije idealan izvor za audio pojacalo ako ono treba da bude velike snage. Danas se vec standardno "trazi" da takva pojacala za auto imaju 150..200W pa i vise a to se na 12V jednostavno neda izvesti bez obzira na impedansu zvucnika (u prakticnim okvirima). Resenje je u podizanju jednosmernog napona ili jos tacnije na pretvaranju jednostrukog 12V napona u dva dosta visa i simetricna jednosmerna napona u opsegu od oko ±30V do oko ±80V. Sa takvim izvorom napajanja vise nije problem napraviti snazno pojacalo jer se moze koristiti svaka standardna sema.
Tako je nastao ovaj pretvarac koji u osnovi radi u prekidackom rezimu koji je siroko koriscen u mnogim oblastima elektronike i poznat je pod imenom SMPS sto je skracenica od "Switch Mode Power Supply" ili po naski "Izvor napajanja u prekidackom rezimu rada". Po istom ovom principu rade i sva kompjuterska napajanja i napajanja za velika profesionalna ozvucenja. Zato ce vam i sema izgledati vrlo poznato jer u ovoj oblasti i nije bas moguce uvek i mnogo izmisljati nove "rupe na saksiji". Sve je tu vec vise manje poznato i radjeno pa ni ja nisam mnogo filozofirao. Odavno postoje specijalizovana integralna kola za ovu namenu i ja sam se odlucio za TL494 koje bas i nije novijeg datuma ali je skoro svuda nabavljivo i vrlo pouzdano.
Gradnju ovog pretvaraca ne bih savetovao manje iskusnim graditeljima (mada to ne znaci da im nebi uspelo) jer ovakav uredjaj trazi prilicno iskustva iako se sema moze uciniti relativno jednostavna. Ovde cu dati samo nekoliko kljucnih napomena:
Ja sam za transformator koristio Filipsovo feritno jezgro ETD49 pa ce te morati sami da eksperimentisete sa brojevima navoja ako koristite jezgro sa drugacijim karakteristikama. Jezgro ETD49 je probano do 600W snage pojacala i nije bilo problema a verujem da bi moglo i vise. Za njega treba u primaru namotati BIFILARNO 2x3 navoja a za svaku "zicu" sam koristio po tri komada 1,8mm CuL trafo-zice. Kada namotate primar prekrijte ga sa dva-tri sloja bele Teflonske trake (vodoinstalaterske, na koturu kao selotejp) pa preko toga, opet bifilarno motajte sekundar. Debljina zice i broj navoja sekundara ce zavisiti od velicine izlaznog napona i snage koja vam treba. Posto je odnos broja navoja primara i sekundara upravno proporcionalan odnosu njihovih napona, nece biti problem da to preracunate ali ce te verovatno morati jos malo da prakticno eksperimentisete zbog dodatnih gubitaka. Debljina zice sekundara ce zavisiti od snage pojacala (jer ce od toga zavisiti jacina struje) i za potrosnju od oko 200W pa navise, svakako ne bi trebalo da je tanja od oko 1,2mm (jednostruka zica).
Izlazne prigusnice od 23-25uH su zajedno motane na jednom toroidnom (prstenastom) NEOSID jezgru model 17-745-22 i to kao takozvana "kompenzovana" prigusnica, gde jedna prigusnica zauzima jednu polovinu torusa a druga ide na drugu polovinu ali su motane u suprotnom smeru tako da se flux koji pravi jedna polovina ponistava flux-om druge polovine da nebi doslo do zasicenja jezgra. Svaka prigusnica ima po 14 navoja zice 1,5mmCuL. Ja ne znam koje bi evropsko jezgro odgovaralo ovom Neosidovom koje sam ja koristio (ovo sam radio dok sam ziveo u inostranstvu i tada mi je taj toroid bio na raspolaganju!), pa molim bilo koga ko eventualno poredjenjem pronadje odgovarajuce jezgro da mi se javi da bih taj podatak mogao ovde da dodam kao pomoc eventualnim graditeljima!!!
Diode koje cine izlazni Grec (mostni ispravljac) MORAJU biti brze i za struju od oko 15Amp i 200-600V. Takodje, tada su mi diode MUR1560 bile na raspolaganju, ali bi umesto njih mogle mnoge druge. Pozeljno je da su u TO220 kucistu ili nekom slicnom radi boljeg hladjenja. Trebalo bi da odgovaraju i neke kao sto su BYV32/200 ili BYV42/200.
6 kondenzatora od po 10uF izmedju sredine primara trafoa i mase se montiraju i leme sa iste strane plocice kao i ostali elementi samo sto za njih ne treba busiti rupice vec se direktno leme izmedju dva vrlo siroka paralelna bakarna voda.
Pazite na kablove i veze koje vode velike ulazne struje, jer se pri velikim snagama pojacala, iz akumulatora tada "vuce" i 60 Ampera!!!
Bimetalni termo-prekidac se montira na hladnjak na kome su prekidacki FET-ovi.
</blockquote>
[attachment=4287:dcdcraspored.gif]
[attachment=4288:dcdcPCB1.pdf][attachment=4289:dcdcPCB2.pdf]
[attachment=4290
CDCsema.pdf]
<blockquote class="ipsBlockquote">
DC-DC SMPS konvertor
(ulaz 12VDC, izlaz 2x±30 do ±80VDC/ oko 600W max)
Prevashodna namena ovog pretvaraca je napajanje snaznih pojacala u automobilu sto je vec neko vreme prava "moda" posebno medju mladjim vlasnicima automobila. Sa standardnih 12V napona, auto-akumulator nije idealan izvor za audio pojacalo ako ono treba da bude velike snage. Danas se vec standardno "trazi" da takva pojacala za auto imaju 150..200W pa i vise a to se na 12V jednostavno neda izvesti bez obzira na impedansu zvucnika (u prakticnim okvirima). Resenje je u podizanju jednosmernog napona ili jos tacnije na pretvaranju jednostrukog 12V napona u dva dosta visa i simetricna jednosmerna napona u opsegu od oko ±30V do oko ±80V. Sa takvim izvorom napajanja vise nije problem napraviti snazno pojacalo jer se moze koristiti svaka standardna sema.
Tako je nastao ovaj pretvarac koji u osnovi radi u prekidackom rezimu koji je siroko koriscen u mnogim oblastima elektronike i poznat je pod imenom SMPS sto je skracenica od "Switch Mode Power Supply" ili po naski "Izvor napajanja u prekidackom rezimu rada". Po istom ovom principu rade i sva kompjuterska napajanja i napajanja za velika profesionalna ozvucenja. Zato ce vam i sema izgledati vrlo poznato jer u ovoj oblasti i nije bas moguce uvek i mnogo izmisljati nove "rupe na saksiji". Sve je tu vec vise manje poznato i radjeno pa ni ja nisam mnogo filozofirao. Odavno postoje specijalizovana integralna kola za ovu namenu i ja sam se odlucio za TL494 koje bas i nije novijeg datuma ali je skoro svuda nabavljivo i vrlo pouzdano.
Gradnju ovog pretvaraca ne bih savetovao manje iskusnim graditeljima (mada to ne znaci da im nebi uspelo) jer ovakav uredjaj trazi prilicno iskustva iako se sema moze uciniti relativno jednostavna. Ovde cu dati samo nekoliko kljucnih napomena:
Ja sam za transformator koristio Filipsovo feritno jezgro ETD49 pa ce te morati sami da eksperimentisete sa brojevima navoja ako koristite jezgro sa drugacijim karakteristikama. Jezgro ETD49 je probano do 600W snage pojacala i nije bilo problema a verujem da bi moglo i vise. Za njega treba u primaru namotati BIFILARNO 2x3 navoja a za svaku "zicu" sam koristio po tri komada 1,8mm CuL trafo-zice. Kada namotate primar prekrijte ga sa dva-tri sloja bele Teflonske trake (vodoinstalaterske, na koturu kao selotejp) pa preko toga, opet bifilarno motajte sekundar. Debljina zice i broj navoja sekundara ce zavisiti od velicine izlaznog napona i snage koja vam treba. Posto je odnos broja navoja primara i sekundara upravno proporcionalan odnosu njihovih napona, nece biti problem da to preracunate ali ce te verovatno morati jos malo da prakticno eksperimentisete zbog dodatnih gubitaka. Debljina zice sekundara ce zavisiti od snage pojacala (jer ce od toga zavisiti jacina struje) i za potrosnju od oko 200W pa navise, svakako ne bi trebalo da je tanja od oko 1,2mm (jednostruka zica).
Izlazne prigusnice od 23-25uH su zajedno motane na jednom toroidnom (prstenastom) NEOSID jezgru model 17-745-22 i to kao takozvana "kompenzovana" prigusnica, gde jedna prigusnica zauzima jednu polovinu torusa a druga ide na drugu polovinu ali su motane u suprotnom smeru tako da se flux koji pravi jedna polovina ponistava flux-om druge polovine da nebi doslo do zasicenja jezgra. Svaka prigusnica ima po 14 navoja zice 1,5mmCuL. Ja ne znam koje bi evropsko jezgro odgovaralo ovom Neosidovom koje sam ja koristio (ovo sam radio dok sam ziveo u inostranstvu i tada mi je taj toroid bio na raspolaganju!), pa molim bilo koga ko eventualno poredjenjem pronadje odgovarajuce jezgro da mi se javi da bih taj podatak mogao ovde da dodam kao pomoc eventualnim graditeljima!!!
Diode koje cine izlazni Grec (mostni ispravljac) MORAJU biti brze i za struju od oko 15Amp i 200-600V. Takodje, tada su mi diode MUR1560 bile na raspolaganju, ali bi umesto njih mogle mnoge druge. Pozeljno je da su u TO220 kucistu ili nekom slicnom radi boljeg hladjenja. Trebalo bi da odgovaraju i neke kao sto su BYV32/200 ili BYV42/200.
6 kondenzatora od po 10uF izmedju sredine primara trafoa i mase se montiraju i leme sa iste strane plocice kao i ostali elementi samo sto za njih ne treba busiti rupice vec se direktno leme izmedju dva vrlo siroka paralelna bakarna voda.
Pazite na kablove i veze koje vode velike ulazne struje, jer se pri velikim snagama pojacala, iz akumulatora tada "vuce" i 60 Ampera!!!
Bimetalni termo-prekidac se montira na hladnjak na kome su prekidacki FET-ovi.
</blockquote>
[attachment=4287:dcdcraspored.gif]
[attachment=4288:dcdcPCB1.pdf][attachment=4289:dcdcPCB2.pdf]
[attachment=4290
CDCsema.pdf]
Bože,daj svakome pameti - ni mene ne zaboravi...