U suštini je to izvodljiva stvar.
Loger se može smestiti u kutiju koja se nalazi unutar nekog moćog akumulatora toplote.
Tu pod jedan razmatram vodu u tečnom stanju, koja ima najveći toplotni kapacitet od bilo koje druge materije na planeti (specifična tolpota je 4186 J/(Kg * K)).
U SMD tehnologiji se može napraviti loger koji ima manju visinu od 10mm, u sopstvenoj kutijici koja je nekim izolatorima učvršćena unutar pljosnatog rezervoara sa vodom, iz kog bi mogla voda tokom zagrevanja jedan svoj mali deo gubiti u vidu vodene pare, minijaturnim kapilarnim otvorima (sićušne rupice koje su manjeg prečnika, tako da površinski napon vode spreči klasično curenje, možda zidovi od neke porozne sinterovane bronze, ima takvih materijala).
U slučaju da obezbediš da voda polako isparava sve vreme sa površina zidova spoljne kutije, voda unutra ne bi mogla ni u kom trenutku preći 100*C, pri čemu loger može da radi bez frke sa malo skraćenim vekom, a pri tom bi imao daleko moćniju pojavu hlađenja, koja je vezana sa latentnom toplotom isparavanja vode, koja je gigantskih 2,26MW potrebne energije da ispariš samo jedan kilogram vode u roku od jedne sekunde (naravno, više sekundi - manje kilovata).
Bitno je da ne izgubiš svu vodu do kraja prolaza kroz peć.
Velika prednost tog tvog zahteva je što je vreme prolaska kroz peć vrlo konačno i poznato, jer ti u stvari samo treba da obezbediš da ti temperatura logera ne pređe kritičnu, a pri tom sonde mogu vireti van kutije, na rastojanju od nje koje je dovoljno da rashladne osobine kutije ne ometaju merenje.
Ako prolaz kroz peć ne traje predugo, nema šanse da ispariš spremljenu, dovoljnu količinu vode.
Može se razmotriti kostrukcija kutije, da bude takvog tipa, da ima dva tri sloja tankog lima, gde bi između slojeva bio tanak sloj vazduha, a stubići između limova izolacioni i tanki, tako da što više usporiš dovođenje toplote ka jezgru sa aktivnim hlađenjem pomoću isparavanja vode. Da se to izvesti sa visinom od 30mm.
Druga moguća metoda bi možda mogla koristiti pljosnati kanister sa CO2 u tečnom stanju, koji bi za vreme trajanja prolaza kroz peć, neprestano cureo oko interesnih zona koje hladiš.
CO2 je prehrambeno neškodljiv, takođe i azot, jer oba su u stalnom sastavu vazduha koji udišemo, a isparavanjem iz tečnog stanja mogu hladiti nešto.
Razmisli o takvom nekom principu, jer imaš sasvim poznato vreme prolaza logera, a pritom imaš prava trošiti neku materiju koja ne zagađuje prehrambeni proizvod, u cilju aktivnog hlađenja tvog logera.
Pozdrav
P.S.
Naravno, kod korišćenja gasova u tečnom stanju, moralo bi se računati na njihov pritisak pri 300*C, tj. kanister bi to morao podneti fizički.
Tu bi morao konsultovati nekog termodinamičara jer ja to nisam. Ovo je samo idejna osnova za par metoda koje se moraju naravno "razgaziti" računanjem.
Loger se može smestiti u kutiju koja se nalazi unutar nekog moćog akumulatora toplote.
Tu pod jedan razmatram vodu u tečnom stanju, koja ima najveći toplotni kapacitet od bilo koje druge materije na planeti (specifična tolpota je 4186 J/(Kg * K)).
U SMD tehnologiji se može napraviti loger koji ima manju visinu od 10mm, u sopstvenoj kutijici koja je nekim izolatorima učvršćena unutar pljosnatog rezervoara sa vodom, iz kog bi mogla voda tokom zagrevanja jedan svoj mali deo gubiti u vidu vodene pare, minijaturnim kapilarnim otvorima (sićušne rupice koje su manjeg prečnika, tako da površinski napon vode spreči klasično curenje, možda zidovi od neke porozne sinterovane bronze, ima takvih materijala).
U slučaju da obezbediš da voda polako isparava sve vreme sa površina zidova spoljne kutije, voda unutra ne bi mogla ni u kom trenutku preći 100*C, pri čemu loger može da radi bez frke sa malo skraćenim vekom, a pri tom bi imao daleko moćniju pojavu hlađenja, koja je vezana sa latentnom toplotom isparavanja vode, koja je gigantskih 2,26MW potrebne energije da ispariš samo jedan kilogram vode u roku od jedne sekunde (naravno, više sekundi - manje kilovata).
Bitno je da ne izgubiš svu vodu do kraja prolaza kroz peć.
Velika prednost tog tvog zahteva je što je vreme prolaska kroz peć vrlo konačno i poznato, jer ti u stvari samo treba da obezbediš da ti temperatura logera ne pređe kritičnu, a pri tom sonde mogu vireti van kutije, na rastojanju od nje koje je dovoljno da rashladne osobine kutije ne ometaju merenje.
Ako prolaz kroz peć ne traje predugo, nema šanse da ispariš spremljenu, dovoljnu količinu vode.
Može se razmotriti kostrukcija kutije, da bude takvog tipa, da ima dva tri sloja tankog lima, gde bi između slojeva bio tanak sloj vazduha, a stubići između limova izolacioni i tanki, tako da što više usporiš dovođenje toplote ka jezgru sa aktivnim hlađenjem pomoću isparavanja vode. Da se to izvesti sa visinom od 30mm.
Druga moguća metoda bi možda mogla koristiti pljosnati kanister sa CO2 u tečnom stanju, koji bi za vreme trajanja prolaza kroz peć, neprestano cureo oko interesnih zona koje hladiš.
CO2 je prehrambeno neškodljiv, takođe i azot, jer oba su u stalnom sastavu vazduha koji udišemo, a isparavanjem iz tečnog stanja mogu hladiti nešto.
Razmisli o takvom nekom principu, jer imaš sasvim poznato vreme prolaza logera, a pritom imaš prava trošiti neku materiju koja ne zagađuje prehrambeni proizvod, u cilju aktivnog hlađenja tvog logera.
Pozdrav
P.S.
Naravno, kod korišćenja gasova u tečnom stanju, moralo bi se računati na njihov pritisak pri 300*C, tj. kanister bi to morao podneti fizički.
Tu bi morao konsultovati nekog termodinamičara jer ja to nisam. Ovo je samo idejna osnova za par metoda koje se moraju naravno "razgaziti" računanjem.