Thread Rating:
  • 1 Vote(s) - 5 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Materijali štetni po zdravlje u stambenim objektima
#21
Macola, zgrade se nisu otopile. Da bi se čelik istopi potrebno je tokom nekog vremena taj komad čelika zagrejati na nekih 1700°C, a to nije nimalo jednostavno. A nije ni bilo potrebno teroristima. Dovoljno je bilo da se određen broj čeličnih stubova u jednoj zoni zgrade (par spratova) ugreje na 600-700°C. Na toj temperaturi Jangov moduo elastičnosti pada na približno 1/3 uobičajene vrednosti. Ovaj moduo je mera krutosti materijala. Ako se greda od jednog materijala deformiše 1mm, a greda identične geometrije, ali napravljena od drugog materijala deformiše 2mm, onda ovaj drugi ima moduo elastičnosti 2 puta manji. Drugim rečima, kad se čelik zagrejao na pomenutu temperaturu, to je bilo kao da smo taj stub opteretili sa 3 puta većim opterećenjem. Kao što je NIXIE već rekao, Ojlerova sila izvijanja je postala 3 put veća, a u praksi je to bilo praktično nemoguće. Odnosno bilo bi moguće samo ako bi neko zagrejao određenu grupu bliskih stubova na tu visoku temperaturu. Tad su oni jedan za drugim otkazali u vrlo kratkom vremenskom intervalu. Kad je prvi stub otkazao, izvio se, on više nije mogao da nosi opterećenje, došlo je do preraspodele njegovog tereta na druge okolne stubove, a pošto su i oni bili ugrejani i blizu kritičnog stanja, taj novi dodatak tereta neki stub nije mogao više da prihvati, pa je i on se izvio. Sad se preraspoređuje opterećenje koja su ranije nosila 2 stuba, dodatak tereta je sad i veći nego delić sekunde ranije i priča je gotova. Ove preraspodele su trenutne i izazivaju kolaps celog sprata u trenu. Kad jedan sprat prestane da nosi, onda cela konstrukcija iznad tog sprata počinje relativno sporije da pada, zbog inercije. To se zove domino efekat i bio je vrlo vidljiv na snimcima.
Dakle, nema potrebe da se čelik istopi, bilo je dovoljno da se samo jedna zona ugreje na trećinu temperature topljenja, da dođe do kolapsa cele zgrade. Dakle, samo zapaljeni kerozin koji greje čelične stubove, kojima opada moduo elastičnosti ispod kritičnog nivoa, stubovi počinju da se izvijaju i prestaju da nose teret iznad sebe. Ne treba nikakav doprinos Al, kiseonika je bilo više nego dovoljno, jer su avioni napravili dovoljno veliku promaju kroz otvor koji su napravili prilikom udara i to je sve.
Kao što sam rekao u ranijem postu, sa boljom termičkom izolacijom stubova, kolaps bi se odložio, ali je bio neminovan jer su avioni oteti sa punim rezervoarima kerozina i predviđeni letovi su bili dugi. Dakle, izabrani su avioni sa najvećim količinama kerozina što su se mogli naći u blizini Svetskog trgovačkog centra. Oba aviona su poletela iz Bostona u pravcu Los Anđelesa, a NY im je bio usput i imali su taman vremena za otmicu, a da ne skreću prerano sa kursa i pokažu svoje prave namere...
Reply
#22
Konstruktivni čelik je vrlo žilav materijal i retko puca, ugavnom gubi stabilnost ili  se savija, zavisno od vrste opterećenja. Pregrejan gubi elastičnost, a jako ohlađen gubi žilavost i javlja se krti lom. Posebna priča su otvori, zavareni spojevi, zakivci i vijci na konstrukcijama, gde najčešće dolazi do havarija, uglavnom zbog zamora materijala jer su to mesta sa koncentracijom naprezanja, odnosno naponi su veći nego u ostalom materijalu. Ako je opterećenje dinamičko opasnost od zamora  i pojave prslina je velika, recimo mostovi su zimi jako hladni, dok konstrukcija zgrade nije toliko hladna i pretežno statički je opterećena osim u slučaju jakih vetrova i zemljotresa. Jako velika naprezanja usled termičkih izduženja mogu dovesti do deformacija i havarija, ako se tu pogreši, nema spasa. To opterećenje se dobija i pri požaru, kada ugrejani elementi primaju veće opterećenje jer se izduže. Ako se dobije pogrešna rezonantna frekvencija koju mogu pobuditi vetar i drugi spoljašni izvori vibracija, isto dolazi do oštećenje ili rušenja.
Reply
#23
ne ulazeći dublje u nosivost pri različitim uslovima,meni je jako zanimljivo da su se obe kule urušile praktično u svoje temelje. pored njih dve,srušila se još jedna nedaleko ali ni blizu ove dve velike,isto tako nekako na svoje temelje. videh snimke,pa što kaže Balašević "ako su lagali mene i ja lažem vas". prikazan je takođe i video kako gori cela zgrada od čelične konstrukcije ako se ne varam negde u Španiji. i izgorela od požara pa na gore i dole,ali se nije urušila.
zadaviće nas Zvu zbog skretanja sa teme...
Bože,daj svakome pameti - ni mene ne zaboravi...
Reply
#24
inače "na zapadu" su im omiljeni materijali GK-ploče u varijantama "obična" bela,vatrootporna (bela sa crvenim oznakama,retko cela roze boje),vlagootporna zelena. ako je potrebna i vatro- i vlagootpornost onda se koriste "dijamant" ploče ljubičaste boje,teške i za nošenje i za sečenje i za šrafljenje. ako se pored svega još želi i protiv-provalnost onda se između slojeva dijamant ploča koristi još i 1mm gvozdeni lim sa preklapanjem na vertikalama gde su nosivi profili.
zavisno od željene zvučne i termoizolacije između prostorija koriste se različite debljine profila pa samim tim i vune.
pored tih postoje i farmacel table koje su pravljene od recikliranog papira i gipsa. papir se prečisti i rastvori u kašu pa se doda gips i izlije se tabla standardne veličine 1250x2000mm , najčešće.
sve navedene materijale koriste u dečjim obdaništima i školama pa ne sumnjam da su bar do sad našli nešto (jako) loše po zdravlje.
za izolaciju čeličnih konstrukcija koriste ploče koje su kod nas poznate kao ridurit (od rigipsa,ostali proizvođači imaju svoje varijacije na istu temu sa drugačijim imenima). one su značajno deblje,teže za sečenje,i od njih svrbi svaki mm tela sa kojim njihova prašina dođe u dodir. koriste ih i kao jedini materijal za izradu vatroodvodnih kanala u industriji,na aerodromima i ostalim mestima gde je velika šansa za požar,i\ili gde je veliki protok broja ljudi pa su životi u opasnosti.
za spoljnu izolaciju koriste mahom vunu i stiropor u nenormalnim debljinama. stirodur sam viđao samo pri izolovanju temelja,a i tu imaju poširoku priču u koju ne bi ulazio jer te stvari nisam radio,već samo viđao.
ono što mi se ne dopada kod njih,je korišćenje obične debele folije-najlona pri izradi unutrašnjih obloga spoljnih zidova i plafona. kod nas se preko decenije koristi paropropusna vodonepropusna folija na tim mestima,jer se uveliko gleda da unutrašnje obloge spoljnih zidova i plafona imaju mogućnost "disanja". ne bi da budem veći pop od patrijarha,ali sebi sam to odradio sa paroprpusnim vodonepropusnim folijama,i nakon 12 godina nigde nemam buđ ni ništa slično.
Bože,daj svakome pameti - ni mene ne zaboravi...
Reply
#25
Neću mnogo da zagadim temu da me ne bi HMAP istukao, samo kratko.

Za sve vas koji niste znali, u Njujorku se 1945 B25 zabio u  Empire State.
Okrpili su neboder očas posla, evo vam linkova:
https://allthatsinteresting.com/empire-s...ne-crash#1
https://en.wikipedia.org/wiki/1945_Empir...B-25_crash
Reply
#26
Jedan od mnogih primera kako Japanci grade kuće od drveta. Malo je reći da bih rado živeo u takvoj kući.
https://youtu.be/f9ZphDomZBg
Reply
#27
Što se tiče blizanaca u NY gledao sam neki dokumentarac na javnoj televiziji gdje je to sve detaljno bjašnjeno. Kerozin, grijanje, širenje, domino efekat itd i sa svim se mogu složiti. Dosta sam o rome raspravljao i s nekim kolegama koji su skloni teorijama zavjere. A nekog vraga o tome ipak znam jer sam svoj poslovni vijek počeo kao asistent na građevinskom fakultetu na katedri za betonske konstrukcije i mostove. Čak sam jednom prilikom proučavao i što se dogodi pri padu aviona jer sam radio na projektu tunela ispod aerodroma Zemunik kod Zadra. 300 - 400 tona kerozina je opaka nevolja Smile
Reply
#28
Jednom sam radio numerički model za (govorim po sjećanjanju) betonski stup dimenzija 30 x 30 cm i visine recimo 10m . Ako sila na njega ne djeluje u centru površine stupa već je ekscentična za svega 10 cm (dakle još unutar presjeka) ukupna nosivost stupa iznosi svega 30-ak% od njegove teoretske nosivosti da je bio oprerećen u centru. Samo za ilustraciju.
Reply
#29
Na svašta treba paziti pri kupnji stana.
Prije par godina vodio me prijatelj da pogledamo jedan prizemni stan. Nekoliko metara iznad stana prolazi cesta. Prijašnji vlasnik proširio vrt i prepilao šahtu oborinske kanalizacije da mu ne smeta u vrtu. Ja kažem ovo će poplaviti. Ma kakvi, kaže prodavač, padale su kiše i kiše i ništa. Naravno poslije sam doznao da je stan nakon toga poplavio nekoliko puta......
Reply
#30
Jedno stepenište kojeg je otkrio potres u Zagrebu. Novogradnja. Slika s FB. Koga zanima više, lako će izguglati....

Reply
#31
HMAP, ako sam dobro razumeo, Tebe interesuje zašto su se kule vertikalno urušile, a ne preturile poput posečenog drveta? Postoji u fizici jedan princip u okviru Zakona očuvanja energije, Princip minimalne unutrašnje energije zbog kojeg sva tela padaju sa što manjim utroškom energije, a to je u ovom slučaju vertikalno nadole, jer to konstrukcija omogućava. Za preturanje poput trupca je potrebno mnogo više energije, i to instant energije. Inače, februara 1993 Al Kaeda je pokušala da sruši te 2 kule tim metodom preturanja. Ideja je bila da se moćnom bombom preseku temelji u jednoj kuli sa jedne strane, i to tako da se ta kula nakrivi na tu stranu i da se preturi na drugu kulu, računajući da će tako obe kule da se sruše. Nekada su drvoseče koristile taj metod, zaseče se drvo sa jedne strane i sruši u predviđenom smeru na drugo drvo. Teroristi su ovde uneli 600-700 kg amonijaka, magnezijum, aluminijuma, nitroglicerina i još nečeg u garažu na najnižem nivou. Zgrada se samo dobro zatresla, nijedan stub nije popustio, eksplozija je napravila rupu kroz betonske tavanice nekih 6-7 spratova nagore, poginulo je 6 ljudi koji su se zatekli u garaži, mnogi su se nagutali dima, deca iz vrtića su satima bili zarobljeni u liftu, jer je zgrada ostala bez struje. Sve u svemu, ni blizu onome što je usledilo koju godinu kasnije. Za ono što su hteli prvi put, bila je potrebna mnogo jača bomba raspoređena na svakom ciljanom stubu, jer za metod preturanja treba više energije nego za urušavanje...
Reply
#32
Branko tod, Empajer Stejt Bilding je svojevremeno, 20-ih godina prošlog veka i računat da izdrži udar aviona. Iako u doba proračuna nisu postojali tako veliki avioni kao što je bio taj što se tog maglovitog nedeljnog jutra zabio u zgradu, to nije bio velik problem po stabilnost zgrade. Naima, još tada se došlo do zaključka da su, što se tiče horizontalnih opterećenja na zgradu da su olujni udari vetra neuporedivo kritičniji od zemljotresa ili udara aviona na zgradu. To se moglo videti i na snimcima od 11-og septembra, gde se prilikom udara ne primećuju nikakvi statički problemi po zgradu, iako su sasvim sigurno avioni oštetili ili čak i uništili neke od nosećih stubova. Da nije bilo zapaljenog kerozina, ničeg ne bi bilo...
Reply
#33
Zna li neko od članova da li se koristila hidroizolacija prilikom postavljanja temelja i podruma u starogradnji rađenoj od strane državnih firmi u SFRJ ?
Ako jeste, šta se koristilo - katran/bitumen/*** ?

Pretpostavljam da ima razlike da li je zgrada zidana 60, 70 ili 80-te godine kao i da li ima 4 sprata ili 12 spratova.

Neke od zgrada (za jedan stan za koji sam dogovorio cenu, a trenutno se čeka sređivanje papira) su građene pre 50 godina pa me zanima kako, šta i koliko utiče na dugotrajnost ? Čitam par slučajeva krivljenja celih zgrada i pucanja temelja zbog vode (sve starogradnja na NBG), a sanacija puknutog temelja pada direktno na stanare - država nema ništa s tim od donošenja zakona o upravljanju zgradama. Da li je do pucanja temelja došlo zbog naknadnog sleganja tla pod uticajem vlage ili zbog prodiranja vode i korozije armature u nosećim delovima vertikalnih AB ploča, ne znam niti piše.

Istini za volju, dok isplatim kredit, zgrada će biti stara 80 godina Smile
Reply
#34
Do pucanja temelja moze doci ako nije adekvatno ispitano tlo prije gradnje, Od toga zavisi izvedba temelja (dimenzije temeljnih greda u odnosu na dimenzije zgrade. Drugi uzrok pucanja je ljudski faktor-neadekvatno izvedeno armiranje temelja.-
------------------
Kad sam zidao, tj gledao kako mi zidaju kucu, nadzornom organu (drugaru) ispricam kako je kod armiranja jedne kuce, prije nalijevanja temelja, dosao projektant i naredio vadjenje kompletne armature temelja. Tada mi drugar, arhitekta, isprica
da armaturu fakticki drze tzv uzengije i koje moraju biti na tacno odredjenoj udaljenosti, i pokaza mi armiracka
klijesta koja lice na najklasicnija klijesta samo imaju jednu rucku nesto duzu. Duzina te rucke je razmak izmedju uzengija.
Broj i debljina armature zavise od opterecenja-tezine objekta.-
------------------------
Ako do sada nije bilo pucanja, najvjerovatnije nece ni biti.-
Sto se izolacije tice, vertikalni zidovi od temelja i danas se izoluju uglavnom katranom-bitumenom, gdje se posebno pazi da vertikalna armatura, kojs izlazi iz temelja bude dobro zalivena, da se vlaga kapilarno ne penje uz armaturu.-

Vanjaska strana zida, koji je u zemlji takodje se izoluje, nekad bitumenskom ljepenkom, sada postoje neki materijali, dal je guma ili plastika ili nesto trece, ne znam. Uglavnom materijal je reljefan u obliku pivskih cepova, kod preklapanja izolacije obezbjedjuje
nepropusnost spoja.-
pOz
Reply
#35
Jasno mi je šta je standard danas ali mi nešto ne deluje da su radili hidroizolaciju temelja u vreme SFRJ.

Ove zgrade što su pucale, jedna je građena 58, a druga 60 i neke. Baš zato što je do pucanja došlo nakon 5 decenija mi deluje da je došlo do prodiranja vode u armirani beton, ali o tome ne znam ništa pa pitam.
Reply
#36
Neke stare zgrade imaju izolaciju podruma od sloja gline. Bitumenska izolacija ako je rađena 58 to ti je otprilike kao da je nema, osušila se i postala krta. U principu armirano-betonski temelj ne mora da se izoluje, izoluju se podrumi. Pucanje temelja je nastalo verovatno zbog sleganja tla, razlozi su verovatno pojava podzemnih voda kojih pre nije bilo, možda curenje neke cevi za vodu ili kanalizaciju pa se odnosi polako materijal, pojava klizišta, zemljotres, zidanje novih objekata pored stare zgrade, kopanje rovova za cevovode i druge instalacije u blizini objekta ili nadogradnja. Svaki objekat se sleže u početku ako nije utemeljen baš na steni ili nekom jako trvdom materijalu. Sleganje se završi nakon par godina ako su temelji dobro dimenzionisani prema nosivosti tla, ako nisu sleganje se nastavlja. Kod nadogradje ide opet sleganje, pa ako su preterali neće tako lako stati. Ima puno razloga da dođe do pucanja temelja, zidova... Vodi računa da se kod nas seizmikom bave kako treba tek od zemljotresa u Skoplju (1963), pre toga se nije puno na to obraćala pažnja. U tom smislu novije zgrade su jače.
Reply
#37
Kuca u kojoj ja stanujem ima temelj od cigle osim u delu gde se nalazi skloniste.
Taj deo je od betona, postoje samo horizontalni serklazi, a medjuspratna ploca
je tipa Avramenko. Stopa temelja je siroka oko 90 cm, a izolacija je odradjena sa
bitumenom. Zgrada je zidana je 1959 godine. Tek posle zemljotresa u Skoplju je
uveden u Jugoslaviji obavezan vertikalni serklaz.

A kako izgleda kada kuce tonu pogledajte ovde:
https://www.novosti.rs/vesti/beograd.74....e-u-Zemunu
Reply
#38
Temelji su problematični uglavnom u slučajevima kada dolazi do diferencijalnog slijeganja u tlu. Ponajprije se to događa kada je zgrada na kosom terenu gdje je jedna strana temeljana na čvrstoj stijeni a druga na nižem, mekanijem tlu. To je recimo 80% svih problematičnih slučajeva. Zgrade građene nakon 1980 uglavnom ne bi trebale imati taj problem jer se tome počela posvećivati pažnja.
Slijedeći problemi s temeljima mogu nastati zbog prodora podzemnih voda i slabo izvedene drenaže oko objekta. Opet je najkritičniji kosi teren i blizina vodotoka (rijeke, potoci, jezera). Ključna je drenaža, a ne hidroizolacija tipa bitumenske ljepenke i slično. Drenaža snižava hidrostatski tlak na objekt. Obično se radi nasipanjem šljunka i postavljanjem drenažnih cijevi.
Postoji problem kod pojave klizišta. Tereni skloni klizanju mogu se prepoznati po stablima koja naeobično rastu tzv. pijana stabla. To je zato što duboko korjenje može biti u tvrdom terenu dok površina terena kliže. Takve objekte je najbolje izbjegavati.
Reply
#39
Za neke detaljnije odgovore potrebno je konkretizirati pitanje jer je spektar raznih slučajeva skoro beskonačan. Projektirao sam svašta i u svakakvim terenima jer sam 13 godina radio kao projektant cesta (onih ozbiljnih sa velikim objektima na njima), a prije toga i projekte stambenih zgrada.
Reply
#40
zbotic, ovde je drvece sasvim kako valja Cool

[Image: 42db0ea75634fa0544c1f075b64341b3.jpg]

Umka
Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 1 Guest(s)