Thread Rating:
  • 2 Vote(s) - 4.5 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
LME49810 + EF Amp
#61
<p>Dragane 100 ovo tvoje izlaganje je milina za citati i puno toga za nauciti Big Grin .Svaka cast i pozz drug</p>
Reply
#62
<p>@Dude&nbsp; (i naravno svima! forumašima)</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Pronašao sam si grešku u mom postu #41</p>
<p>&nbsp;</p>
<p><strong>zamešao sam ulaze + / - in</strong>, ...nije kobna, ali nisam imao taj predlog u mislima!</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>---------------------------------------------------</p>
<p>&nbsp;</p>
<br><p>&nbsp;&nbsp; <img src="http://home.mira.net/~gnb/audio/images/49810SimplifiedSchematic1b.jpg" alt="49810SimplifiedSchematic1b.jpg"></p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>U mislima sam imao:</p>
<p>&nbsp;</p>
<p><strong>sad možemo uključiti i kond izmedju pin6 (Comp) koji je direktno vezan na taj Op-amp i njegovog ulaza pin5 (-in)</strong></p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Integrator čemo napraviti sa negativ feedbackom i to sa kondom od 220p do 470p</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>(...da opet experimenti i testiranja, jer nigdje nisam zapazio u DSu LME49810 koliko je "brz" - koliki mu je Bandwidth</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<br><p>&nbsp;</p>
<p>Pozdrav svima!</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>PS:</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Ko leži na kauču i ne radi ništa nemože i ništa pogrešiti, ali po mome greši na celoj liniji života!!!&nbsp; Ako barem pije pivo, ...he,he, več nešto radi....&nbsp; Peace</p>
LP
Dragan
Reply
#63
<p>Jeste li čuli vas dvojica da postoje trimer kondenzatori, osim trimer potenciometra?</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Treba i C kontinualno menjati osim R. Sa diskretnim skokovima u vrednosti C nećete baš tako lako to "upecati".</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Sa trimer kondenzatorom ćete za 10 sekundi naći optimalnu kompenzaciju.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Takođe bi mogli da posumnjate u ground loop koji se može formirati između mase osciloskopa i mase pojačavača, odakle bi mogla da nastaje "zmijica".</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Probaj Dude da zakačiš masu osciloskopa normalno na masu pojačavača (na izlazu), pa vrhom sonde pipneš tu istu tačku (masu) dok je pojačavač u tim već rađenim test uslovima.</p>
<p>Na taj način ćeš saznati da li postoji nekih "parazita" u mernom signalu, koji mogu biti "uvaljeni" preko ground loop ili indukovanjem u kabl sonde.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Odnosno, i merenje može biti problem.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Osim toga, sa remote sense, na klemama gde remote sense završavaju, su tačke gde treba signal da bude dobro kompenzovan.</p>
<p>Tada se masa osciloskopa priključuje na tačku gde je -remote sense, dok živi kraj (vrh sonde) na tačku gde je +remote sense.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Između TIH tačaka je ono što očekujemo da teži savršenom.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Ispred tih tačaka je normalno da signal ima overshut, jer se pojačavač već "bavi" ispravljanjem induktivne komponente onog komada kabla koji ide do opteretnog otpora.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Pozz</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>P.S.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Četvrtka sa strmom tranzicijom kao što je na oscilogramu, ima osnovnu komponentu na oko 1MHz.</p>
<p>To je brate srednji talas u radio opsegu (MW) i širi se kroz prostor, pa može indukovati razno "đubre" u svim okolnim kablovima, pa i u kabliću mase sonde i u samom kablu sonde (transformatorskim efektom).</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Merne kablove treba držati pod pravim uglom u odnosu na kablove pojačavača kroz koje teku velike izlazne struje sa tim brzinama.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Taj pojačavač je već u prvom (sa posta 3) bio prava zver, već sa onom prvom kompenzacijom, i za njega je sinusni oblik od 100KHz smešno lak za prenos.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Treba poći od onog slučaja gde imate onaj blagi overshut, pa trimer KONDENZATOROM, povećavajući mu lagano vrednost, doći do optimalne vrednosti (na završnim tačkama remote sense) i ostaviti to tako.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>I to je onda već merni instrument, a ne samo pojačavač.</p>
Reply
#64
<p>Dragane i Dude,</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Čitav život potroših na te četvrtke (SMPS i ostalo), i to je najkompleksnije za prenos.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Strme tranzicije su veoma bogate višim harmonicima i sadrže ozbiljnu dozu visokih frekvencija.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Ti se širi i radiotalasom kroz vazduh.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Savršeno je za ekstra dobro podešavanje pojačavača, a u praksi to nikad neće proći kroz pojačavač (dok se sluša muzika).</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>I najstrmija komponenta muzike iz bilo kog izvora neće imati bržu tranziciju od dvadesetog dela onoga čim sada baždariš.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Već u trećem postu (onaj prvi slučaj) pojačavač je imao tranzitnu frekvenciju reda 500-700KHz (približno 4 vremena tanzicije), što je veoma veoma brzo za neku audio spravu.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Naravno da to uvek može još bolje i jednostavnije (kao što sam rekao u prethodnom postu, trimer kondenzatorom), i sa pravilnom kompenzacijom (na granici pojavljivanja overshut-a) dobiće se skoro dvostruko kraće vreme tranzicije.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Tada će tranzitna frekvencija pojačavača biti reda 1,5-2MHz, što ne da je više od dovoljnog, već ga možeš koristiti kao pojačavač za osciloskop do &gt;50KHz :-).</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Od pojačavača se ne može još mnogo toga tražiti, to već ulazi u onu "poslednju sekundu na 100 metara".</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Odnosno, taj pojačavač će biti jedna od komponenti sa najmanjim uticajem na prenos signala.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Takva tranzitna učestanost (kada je kompenzacija ispravna, dovedena na kritičnu), automatski i garantuje nemerljiv fazni pomeraj u čitavom audio opsegu.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Jedino će ti od kvaliteta ESR i ESL onog 220uF u FB zavisiti još mnogo toga. Njega treba "bajpasovati" sa keramičkim 100n + 1uF polipropilen.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>(ja bih ga na primer potpuno izbegao upotrebom DC servo pomoćnog amp, a umesto tog C kratak spoj)</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Problemi od ostalih "učesnika" u prenosu signala će sada postati vidljiviji (a tako i treba), pa se onda možeš više baviti njima.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Praktično, ako taj pojačavač dobro iskompenzuješ sa upotrebom remote sense, možeš ga smatrati referentnom komponentom, koja je u top klasi.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Pozz</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>P.S.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Kada ga zakačiš na svoje zvučnike i kablove do njih (naravno sa upotrebom remote sense i DC servo amp), još malo "pipneš" kompenzaciju (svakako sa merenjem baš na klemama gde završava remote sense), dobićeš referentnu grupu pojačavač i izlazni kablovi , i sve ostalo menjaj radi poboljšanja zvuka, a pojačavač i kablove zaboravi sa tog aspekta.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Njegov uticaj na zvuk će biti toliko beznačajan da više o tom ne moraš voditi računa, već se baviti usavršavanjem ostalih elemenata u lancu zvuka.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Takođe se isto tako perfektno može "doterati" i Bato MM, samo što je manje snažan.</p>
Reply
#65
<blockquote class="ipsBlockquote" data-author="Macola" data-cid="9468" data-time="1379419477">
<div>
<p>Jeste li čuli vas dvojica da postoje trimer kondenzatori, osim trimer potenciometra?</p>
<p>&nbsp;</p>
</div>
</blockquote>
<p>Ma jesmo ali nemam nista tome slicno pri ruci...</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Na prvoj sledecoj nabavci ide i to. Da skratimo fizikaliju lemi/razlemi...&nbsp;</p>
<p>Ne znam ni na sta od proizvodjaca da ciljam? Vishay, Sprague/Goodman, Murata... neki treci...?</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Pazi na cene za mica dielektrik&nbsp; :ike:</p>
<p>&nbsp;</p>
<p><a href="http://nl.mouser.com/Passive-Components/Capacitors/Trimmer-Variable-Capacitors/_/N-5g94?P=1z0ylf8">http://nl.mouser.com/Passive-Components/Capacitors/Trimmer-Variable-Capacitors/_/N-5g94?P=1z0ylf8</a></p>
Reply
#66
<p>Da ne zaboravim...</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Brzina izlaznog stepena je krucijalna stvar.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Od veoma brzog pojačavača je ništa lakše napraviti sporiji (topao, nalik cevnom zvuku), i to je slučaj kada je potkompenzovan.</p>
<p>Super stabilan sa lenjom tranzicijom, koja sporo izlazi na zaravan.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Takođe, kada je pravilno kompenzovan (granična vrednost, kada je šiljak potencijalnog overshut u nivou sa zaravni impulsa), "neutralan" zvuk".</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Ili pak treći slučaj kada ima vidljiv overshut iznad nivoa zaravni, "nervozan" "prebrz" "oštar" zvuk.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Kada imamo spor izlazni stepen, od njega se može napraviti samo prvi slučaj od ova tri, i taj slučaj je "iznuđena" veličina koja je morala da bude tolika jer bi pojačavač postao nestabilan.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Moraš priznati da je daleko bolje kada mogućnosti obuhvataju čitav raspon od ova tri slučaja&nbsp; :-).</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Takvim se mogu "nadomestiti" nedostaci nekih komponenti u lancu, pogotovo onih koji mogu da "pokradu" deo visokih tonova (neki zvučnici, neki kablovi, itd itd..)</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Sa sporim ampom se nista u tom smislu ne može učiniti, i kada imaš spor amp,onda ti sledi silno traganje po raznim izvorima, zvučnicima, kablovima...</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Pozz</p>
Reply
#67
<blockquote class="ipsBlockquote" data-author="Dude" data-cid="9473" data-time="1379422625">
<div>
<p>Ma jesmo ali nemam nista tome slicno pri ruci...</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Na prvoj sledecoj nabavci ide i to. Da skratimo fizikaliju lemi/razlemi...&nbsp;</p>
<p>Ne znam ni na sta od proizvodjaca da ciljam? Vishay, Sprague/Goodman, Murata... neki treci...?</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Pazi na cene za mica dielektrik&nbsp; :ike:</p>
<p>&nbsp;</p>
<p><a href="http://nl.mouser.com/Passive-Components/Capacitors/Trimmer-Variable-Capacitors/_/N-5g94?P=1z0ylf8">http://nl.mouser.com/Passive-Components/Capacitors/Trimmer-Variable-Capacitors/_/N-5g94?P=1z0ylf8</a></p>
</div>
</blockquote>
<p>Ma šalim se ja sa vama :-).</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Svi trimer kondenzatori reda veličine do koju stotinu pF su pravljeni za HF, i za audio su i više nego dobri.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Neće biti problema ni sa jednom vrstom od nabrojanih.</p>
Reply
#68
<p>Pročitao sam unazad postove i stvarno nisam napisao de sve skupa <strong>merimo tačno na kleme potrošača</strong>!</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Hvala @Macola !!!</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Sklop koji imamo sa RS je <strong>pojačalo skupa sa SPK kablovima</strong>, pa "kablovi" kakvi jesu neka jesu,</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>RS če se pobrinuti za tu kompenzaciju,</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>to jest: &nbsp;kompenzaciju svih padova napona (kapacitivni, induktivni, resistivni)</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>...njih fino nadgledava i naravno kako imamo PID regulator on-line ispravlja greške!</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Globalna feedback nam je sada pravo na klemama potrošača/zvučnika!!!</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>...i kako Dragoljub kaže:</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Osim toga, sa remote sense, na klemama gde remote sense završavaju, (to su kleme potrošača)</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>su tačke gde treba signal da bude dobro kompenzovan!</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Tada se <strong>masa</strong> osciloskopa priključuje na tačku gde je <strong>-remote sense</strong>,</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>dok <strong>živi kraj (vrh sonde)</strong> na tačku gde je <strong>+remote sense</strong>.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p><em><strong>Između TIH tačaka je ono što očekujemo da teži savršenom</strong></em>.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>-------------------------------------</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Svakako da znamo za trimm kondove, ali trimm potovi uvjek se nam nadju po ladicama,</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>a trimm kond od cca 200p nemam ga ni ja kuči!</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Svakako da je najbolje da se kompenzacija radi on-line tako sa trimm R kako i sa Trimm C (kvalitetni),</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>na kraju jasno odlemiti trimmere&nbsp;i instrumentom izmeriti njihovu vrednost</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>i kasnije zalemiti element (R, L, C) sa približno najbliže moguče vrednosti...</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>-------------------------------------</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>...i kako opet Dragoljub kaže: &nbsp;(...pa i prema tome težimo !!!)</p>
<p>&nbsp;</p>
<p><em><strong>I to je onda već merni instrument, a ne samo pojačavač</strong></em></p>
<p>&nbsp;</p>
<p>-------------------------------------</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>To nam je fina metoda za podešavanje i ostalih pojačala, ne samo za ovaj primer!</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>-------------------------------------</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Več se sada vidi da LME49810 može da barata i sa dodatnim integratorom, ...</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>ali to čemo vidjeti u sledečim oscilogramima!</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>-------------------------------------</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Pojačalo več sad "obori s nogu" skuplje pojačivače, a kad se mu još dotera napajanje!&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>(da ne zaboravim, RS i sada nadgledava i padove napona zbog "slabijeg" napajanja!!!</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>... do granica mogučnosti izlaznog stupnja i granica napajanja)</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Pozdrav svima!</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>EDIT:</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Sad vidoh kolko postova izmedju!</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Super!</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Ima dosta novih informacija pa da svi naučimo po nešto!!!</p>
LP
Dragan
Reply
#69
<p>Dalje, da opet ne zaboravim:</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Pojačavači koji nemaju remote sense (a imaju ga samo ovih nekoliko poslednjih, ovde na forumu pravljenih :-), menjaju stanje kompenzacije (izgled tranzicije) u zavisnosti od kablova i zvučnika koji se zakače na njih (razlicite kapacitativne i induktivne veličine te grupe), pa se sa različitim kombinacijama kablova i zvučnika dobija i različit "karakter" zvuka.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Neka kombinacija zvuči "tamno", neka pak "vrišti" i slično, a u stvari se menja baš taj oblik tranzicije koji ti sada podešavaš.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Sa remote sense je taj uticaj u ogromnoj količini ispravljen, pa takav pojačavač (koji ima remote sense FB), ne samo da minimalno utiče na prenos zvuka, već i na njega imaju minimalan uticaj kablovi i zvučnici koje mu priključimo.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Takav će se po svaku cenu truditi da ispravi "nepristojnosti" koje potiču od spoljnih faktora, odnosno sav cilj mu se svodi na to da na tačkama gde završava remote ima vernu kopiju onoga što je na ulazu pojačavača.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Šta to znači?</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Kada su prisutni&nbsp; otpor, induktivitet i kapacitivnost izlaznih kablova (a prisutni su bezuslovno :-), pojačavač će na početku tih kablova proizvesti različit signal od izvornog, i to:</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>-nešto veću amplitudu koja će nadoknaditi pad napona na otporu kabla,</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>-strmiju tranziciju napona, u odnosu na izvorni signal, da bi nadoknadio brzinu porasta struje ogrničenu induktivitetima,</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>- i strmiji porast struje u odnosu na izvorni signal, da bi nadoknadio brzinu punjenja parazitnih kapaciteta.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>-automatski će svim tim efektima zbirno iskorigovati i potencijalnu promenu faznog stava.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Na račun tih korekcija će se potrošiti jedan mali deo snage pojačavača (nekoliko W pri stotinak izlaznih W), ali će na klemama zvučnika "boraviti" originalni talasni oblik ulaznog signala, jer mora tako po svaku cenu.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Od klema pa na dalje "odgovornost" nosi zvučna kutija, i to je to.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>"Dublje" od toga bi se moglo jedino sa aktivnom skretnicom, i sa pojedinačnim pojačavačima za svaki zvučnik u kutiji, sa remote sense od svakog sa samih priključaka na pojedinačnom zvučniku.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Sa remote sense smo učinili ono što smo mogli, a da ne "prodiremo" u unutrašnjost zvučne kutije (koja je doduše i najzahtevnija, ujedno i najmanje "savršena" komponenta u čitavom sistemu).</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Pozz</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>P.S:</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Ono što je važno:</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Sa remote sense, signal na početku zvučničkih kablova MORA biti različit (u meri koja zavisi od kvaliteta kabla) od izvornog signala, upravo zato da bi na kraju kabla signal bio što vernija kopija ulaznog signala.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Na taj način dobijamo da nam efektivna dužina zvučničkih kablova teži nultoj dužini.</p>
Reply
#70
<p>Remote sense FB je stara praksa u oblasti merenja.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Sa četvorožičnom vezom, gde su dve žice merne a dve kompenzacione, mogu se izmeriti nekoliko pF, nekoliko uH i nekoliko miliohm na rastojanjima od koju stotinu metara.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Čim se mogu izmeriti takve veličine na takvim rastojanjima, onda se i uspešno mogu iskompenzovati njihovi uticaji na nešto što nam je od značaja.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>To je strahovita moć remote sensinga.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Naravno, kod veoma ozbiljnih mernih sistema, gde se radi o baš velikim rastojanjima (poput akceleratora čestica i sličnih razuđenih objekata), feed forward metodom se unapred unose prenosna kašnjenja glavnih i remote vodova, da bi se na kraju dobio validan rezultat. (to važi čak i za optički prenos veličina, optičkim kablovima)</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>U našem slučaju su dužine kablova reda veličine nekoliko metara, što je potpuno beznačajno kašnjenje sa aspekta audio frekvencija, pa će nam remote veoma dobro raditi bez ikakvih "specijalnih" mera.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Običan LAN kabl je prosto savršen za pravljenje zvučničkog kabla do par metara i do stotinak W.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Tri parice se upotrebe za prenos snage (paralelno se vežu, tako da ostanu očuvana pravila parice, tj. od svake se jedan kraj upotrebi za zajednički minus, a drugi krajevi za zajednički + , uslovno rečeno pošto je na zvučniku naizmenična struja :-), dok se četvrta parica upotrebi za remote sense.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>LAN kabl uobičajeno prenosi bar 100MHz, pa mu audio i neće biti neki problem, osim toga žice su dovoljno tanke pa neće biti masivnog skin efekta.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Mali presek, skin, proximity, će biti lako nadoknađen VIŠKOM BRZINE I SNAGE pojačavača, a pomoću dejstva remote sense veze.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Za stotinak W na 8R i par metara dužine baš nema potrebe za boljim kablom od tog.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Probajte i pozitivno ćete se iznenaditi.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Pozz</p>
Reply
#71
<p>Postoji tu još jedna interesantna osobina:</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>LAN kabl će očuvati mehaničku nepromenljivost karakteristika kabla, ma kako ga savijali ili pomerali, što garantuje i električnu nepromenljivost prenosnih osobina.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>To je zato što su vodovi snage i remote vodovi u zajedničkom omotaču i istih L C osobina.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Dakle, takav kabl će imati veoma stabilne i nepromenljive električne osobine, pa kada jednom podesimo sve kako treba, to će mnogo godina ostati nepromenjeno.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Ako nam treba veći presek za veće snage, možemo upotrebiti dva takva kabla, tj. 7 parica za prenos snage i osmu za remote, a takav par treba mehanički spregnuti tako da se ne menjaju rastojanja prilikom savijanja i pomeranja.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Tako već može i preko 200W.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Sve je to za "kućno" slušanje i više od dovoljnog.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Pozz</p>
Reply
#72
<p>He he, mogu da zamislim kakav sam revolt izazvao kod "kablomana" koji imaju zvučničke kablove od par K eura :-).</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Kada se ima remote sense, posedovanje takvih kablova je obično bacanje novca uzalud.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>(sada sam ih tek razbesneo :-)</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Pozz</p>
Reply
#73

LAN kabl ima 4 parice. Možda si mislio na žice? :hmm:

Face up...make your stand and realise you're living in the golden years!
Reply
#74
<p>Nisam "uracunao" i taj deo price da i sondu treba postaviti u istim tackama, pogotovu na tim ucestanostima. &nbsp;Inace jako lepo kad neke stvari o kojima pricaju Macola i Dragan ovde mogu da se vide na voltmetru i osciloskopu. &nbsp;Recimo, iako sada vec ublazeni pik postoji (al nece jos dugo...) sa postavljanjem RS-a, ipak gledajuci cetvrtku kompletno, a i b stranice tog pravougaonika poprime pravilniji oblik.&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Kao i to blago povecanje energije iz pojacavaca sa dodatkom RS-a koje registruje voltmetar.&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Super su tekstovi, a drago mi je da sam i ja bar malo "deo" toga Smile</p>
Reply
#75
<blockquote class="ipsBlockquote" data-author="TDA" data-cid="9483" data-time="1379430203">
<div>
<p>LAN kabl ima 4 parice. Možda si mislio na žice? :hmm:</p>
</div>
</blockquote>
<p>LAN kabl ima 4 parice, odnosno 8 žica.</p>
Reply
#76
<blockquote class="ipsBlockquote" data-author="Dude" data-cid="9484" data-time="1379430577">
<div>
<p>Nisam "uracunao" i taj deo price da i sondu treba postaviti u istim tackama, pogotovu na tim ucestanostima. &nbsp;Inace jako lepo kad neke stvari o kojima pricaju Macola i Dragan ovde mogu da se vide na voltmetru i osciloskopu. &nbsp;Recimo, iako sada vec ublazeni pik postoji (al nece jos dugo...) sa postavljanjem RS-a, ipak gledajuci cetvrtku kompletno, a i b stranice tog pravougaonika poprime pravilniji oblik.&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Kao i to blago povecanje energije iz pojacavaca sa dodatkom RS-a koje registruje voltmetar.&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Super su tekstovi, a drago mi je da sam i ja bar malo "deo" toga Smile</p>
</div>
</blockquote>
<p>Vidiš Dude, na internetu može bilo ko pisati bilo šta.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Od onoga što se tu "vrti" 90% su beskorisne ili pogrešne informacije.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p><strong>Meni je takođe veoma drago što si svedok "korpus delikti" onoga što pišem ovde...</strong></p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Izvrsno je što ćeš naučiti da pravilnije meriš osciloskopom, takođe i da pepoznaješ one nijanse u oscilogramu, koje mnogo govore, a izgledaju nebitne na prvi pogled.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Osciloskop je veoma moćna merna naprava kada ga znaš upotrebiti.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Tako ćeš za kratko vreme postati veoma kvalitetan "graditelj" vrhunskih pojačavača snage, jer ćeš razumeti i "opipati" najključnije stvari u toj oblasti.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Kada se ima šema koju je neki konstruktor napravio, ona je apsolutno nedovoljna da bi i najbolje konstruisan pojačavač dobro radio.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Radiće onako ako ga je konstruktor zamislio <strong>SAMO </strong>ako se izvede apsolutna kopija fizičkog izvođenja te naprave (naravno ako je konstruktor znao šta hoće :yes: ).</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Sada vidiš da samo nekoliko pF menja stvar u značajnoj meri, a to može biti na primer parazitni kapacitet između dva pcb voda dužine par cm na međusobnom rastojanju od par mm, ili par kratkih žičica koje su blizu.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Osnovni zaključak je da svaku NOVU verziju fizičkog izvođenja treba pažljivo "natrimovati" da radi kako treba, pri čemu svaka promena (pcb, raspored žica u kutiji, napajanje, smeštaj priključaka itd itd..) može biti od snažnog uticaja na konačan rad pojačavača, <strong>pa se najlakše može od vrhunske konstrukcije napraviti obično "đubre" od koga će bolje svirati nešto sa buvljaka</strong>, bez obzira što se unutra upotrebe "aerospace" komponente sa Bog-zna kakvim pozlatama i monokristalima hlađenim u svemiru .</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Pažljivim čitanjem ovog što pišem ćeš pokupiti mnogo informacija (jer ih i ima mnogo, a neće ih videti oni što površno čitaju).</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>-----------------------------------------------------------------</p>
<p>Sonda od osciloskopa takođe mora biti dobro kompenzovana ako je x 10.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Pošto se obično koristi pravougaoni kalibracioni signal od 1KHz za kalibraciju sonde, iz generatora je najbolje upotrebiti istu učestanost jer je samo tranzicija dovoljna za kompenzovanje pojačavača.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Sa većim frekvencijama "četvrtke" rizikuješ da ti sonda ne bude baš najbolje kompenzovana (ili je kompenzuj baš na tom signalu), ujedno i rizikuješ da prediscipiraš pojačalo jer nije predviđeno za visoku gustinu tako strmih tranzicija (toga u muzici nema).</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Svaka vrlo strma pojedinačna tranzicija je neuporedivo veći zahtev za snagom pojačala nego što je normalna muzika, pa kada imaš "četvrtku" npr. frekvencije 20-50KHz ili slično, to je već enorman zahtev za snagom jer je velika gustina ponavljanja tih strmih pojava. Još ako je sa velikim amplitudama, onda još gore.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Svaka tako strma tranzicija mora napuniti parazitne kapacitete izlaznih tranzistora, "nahraniti" recoverry struje njihovih PN spojeva, a kada se to "gusto" događa to je puno snage koja se završava isključivo kao zagrevanje izlaza, a ne pojavljuje se spolja.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Veće frekvecije "četvrtke" su ti potrebne u kraćim intervalima, samo kada želiš da pojačaš vidljivost na analognom osciloskopu (a na digital storage to nije potrebno, ali se na digital storage i ne mogu videti sitne nijanse signala zbog svega 8 bit vertikalne rezolucije, tu je u prednosti analogni ili mnogo skup DPO).</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Kada malo pažljivije pogledaš, nagib tanzicije kod generatora <strong>uopšte ne zavisi</strong> od frekvencije "četvrtke".</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Generator uvek pravi isti nagib tranzicije, odnosno onoliko koliko maksimalno može, bez obzira na količinu ponavljanja "četvrtki" u jedinici vremena.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Dakle, frekvenciju "četvrtki" biraš tako što postaviš <strong>najmanju </strong>pri kojoj će oscilogram biti još uvek jasno vidljiv, a da bi je izdvojio na delu ekrana koji ti odgovara, možeš ako je potrebno razvući X puta 10, i pozicioniranjem je smestiti gde želiš.</p>
<p>Bolji osciloskopi imaju dualnu time bazu, gde možeš izdvojiti samo jedan delić oscilograma u vremenu (rekao bih da i tvoj TEK to ima, bez obzira što ne znam o kom se modelu radi).</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Tako nećeš rizikovati preopterećenje pojačavača.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Masa od sonde treba da je na svom mestu, što kraća moguća, treba je držati uz glavu sonde da ne skuplja "đubre" okolo.</p>
<p>Takođe kabl od mase i kabl sonde ne sme da se prostire paralelno sa vodovima kroz koje teku veće struje. Najbolje je&nbsp; da stoje pod pravim uglom u odnosu na takve vodove.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Ako ne želiš da praviš više kablića različitih dužina za masu sonde, onda kablić mase koji imaš presaviješ na polovini, upredeš te dve polovine međusobno, formirajući tako paricu sa minimalnom otvorenom površinom za skupljanje "đubreta" i minimalnim preostalim induktivitetom. (zamisli tok struja kroz takvu strukturu i odmah će ti biti jasno dejstvo parice na jedno te isto parče žice)</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Sve vodove kroz koje idu veće struje treba međusobno presti u paricu, tako da jedna žica bude odlazna struja, a druga "return" putanja iste struje.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Na jednoslojnoj pcb&nbsp; se to može napraviti inteligentnim raspoređivanjem namerno postavljenih jumpera, dok je kod dva ili više slojeva to izvodljivo tako što su polazna i "return" staza tačno jedna iznad druge (to je zamena dobra kao i parica, dva trakasta voda jedan iznad drugog, gde je rastojanje između njih bitno kraće nego što je širina traka).</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Toliko.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Ako se setim nečega, napisaću.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Pozz</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>P.S.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Ono čega se treba setiti kod testiranja i kalibracije pojačavača pravougaonim signalom sa veoma strmim tranzicijama je:</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>- da upravo pokušavate da naterate pojačavač da radi isto što i SMPS, a pri tom tranzistori u njemu nisu ni približno brzi kao oni u SMPS, odnosno nisu predviđeni za prekidačke režime rada.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Stoga se treba pridržavati pravila iz teksta iznad.</p>
Reply
#77
<p>Setih se:</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Sa nižim frekvencijama "četvrtke" možeš jasno videti koliko je pojačavač dobar u bas opsegu (najniži tonovi).</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Zvuči malo neverovatno na prvi pogled, ali kada je zaravan impulsa (posle smirivanja tranzijenta)&nbsp; potpuno horizontalna, to garantuje izuzetno nisku&nbsp; donju graničnu učestanost.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Probaj da propustiš "četvrtku" kroz neku regulaciju boje tona, malo se igraj, pa će ti odmah biti jasno o čemu govorim, ujedno ćeš steći iskustvo da prvim pogledom na oscilogram "četvrtke" od 1KHz vrlo dobro proceniš propusni opseg pojačavača, a pogledom na tranzicije njegov slew rate i koliko je frekventna karakteristika ravna (ravna je kada je optimalna kompenzovanost, ako ima overshut onda je rastuća prema višim učestanostima u jednom delu opsega, a ako je podkompenzovana onda je padajuća ka višim učestanostima).</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Ako je frekvencija četvrtke visoka, zaravan je kratka i mnogo je teže videti ako ima nagib.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Pozz</p>
Reply
#78
<p>Pretpostavljam da su oscilogrami sa cisto termogenom impedansom kao opterecenjem. Ta "kocka" stvarno dobro izgleda Big Grin&nbsp;.</p>
<p>Kako si dosao do cipova?</p>
<p>pozdrav</p>
Reply
#79
<blockquote class="ipsBlockquote" data-author="dlalkovic" data-cid="9504" data-time="1379520811">
<div>
<p>Pretpostavljam da su oscilogrami sa cisto termogenom impedansom kao opterecenjem. Ta "kocka" stvarno dobro izgleda Big Grin&nbsp;.</p>
<p>Kako si dosao do cipova?</p>
<p>pozdrav</p>
</div>
</blockquote>
<p>Da, 8 oma/300W dummy load. &nbsp;Probaj sa semplovima od TI-ja.&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Mala pauza juce i danas zbog obaveza ali uspeo da ugrabim par minuta da ucrtam dosadasnje modifikacije.&nbsp;</p>
Today, 05:46 AM

<p>Plocka 100X100, a u ovom maniru crtano verovatno bez problema staju 2 para izl. tranzistora na 160X100 dakle standard velicina. Tom verzijom cu se tek pozabaviti natenane dok ova bude svirala.</p>
Reply
#80
<p>Zdravo Dude,</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Nađoh malo vremena da u pauzi napišem nešto korisno...</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Bilo je u temi govora o merenju Damping faktora.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Vidim da i ti i Dragan lutate u komplikovanim i nepouzdanim metodama merenja te veličine.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Jednom prilikom sam to podrobno opisao na e-s forumu, a neće smetati da i ovde napišem jer može mnogima biti korisno.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Tamo sam predložio ovu istu metodu, a mislim da je, pošto je samo tekstom opisana, možda shvaćena kao komlikovana i zahtevna ka mernoj opremi.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Naprotiv. Veoma je jednostavna. I potrebno je ne previše opreme (većina ljudi koja uopšte pravi pojačavače ima te stvari):</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>-Potrebno je nešto za merenje napona u audio opsegu.</p>
<p>Može se koristiti dobar true rms DVM (pri čemu u njegovoj dokumentaciji obavezno proveriti do koje frekvencije je validno merenje true rms), ili još bolje osciloskop, koji je drastično imuniji na smetnje i parazitne uticaje, a takođe nema problema sa audio opsegom koji je i za najlošiji osciloskop veoma uzak. Može se koristiti i audio voltmetar (čini mi se da sam takav video na ovom forumu, a konstukcije dr. Bore 10XB).</p>
<p>Kada se koristi DVM, njegove žice od pipaka treba upresti u paricu, koliko se može. Ne mora da bude gusto upredeno (na svakih par cm je dovoljno), ali bi trebalo u što većoj dužini, do samih pipaka.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>-Potreban je kvalitetan opteretni otpornik (Dummy Load) poželjno veće snage, ali ne mora jer se damping faktor može meriti i pri manjim snagama.</p>
<p>Daleko važnija stvar za dummy load je da bude niskoinduktivan.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>-Potreban nam je neki ispravan pojačavač ili drugi kanal od onog kog testiramo, ali je veoma poželjno da ima nezavisno napajanje (dual monoblok je već sve što treba, ako smo takav pravili).</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>--------------------------------------</p>
<p>Metoda za veoma validno, profesionalno merenje je data na priloženom pdf.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Odnos (razlomak) između ulaznog napona i preostalog napona je damping faktor.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Ulazni napon (pik) / opteretni otpor + Ri&nbsp; je veličina (pik) struje kroz testirani pojačavač.</p>
<p>A preostali napon / struja pojačavača nam je vrednost Ri (unutrašnji otpor testiranog pojačavača ili kanala).</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Pošto je razlomak (odnos) u pitanju, nije od značaja apsolutna tačnost mernog instrumenta, već samo relativna tačnost između različitih opsega.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Međutim, damping faktor je "stara ku*va"&nbsp; Big Grin , i jedini pošten način je da uz njegovu vrednost stoje i sledeći ostali parametri pri kojima je meren:</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>- frekvencija sinusnog signala.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>- veličina opteretnog otpora (Dummy Load).</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>- napon, struja, ili snaga pri kojoj je mereno (bilo koja od ove tri veličine je dovoljna za izračunavanje ostale dve kada se zna koliki je dummy load).</p>
<p>&nbsp;</p>
<p><strong>Od svih ovih nabrojanih parametara zavisi damping faktor, osim naravno i kvaliteta pojačavača.</strong></p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Može se meriti odnos rms napona, ili odnos pik napona (i jedno i drugo je ok).</p>
<p>Odnos pik napona je strožiji i tačniji metod jer se vrednosti dobijaju pri istovremenim vršnim strujama pri tom naponu, ujedno i najpovoljnija metoda za merenje osciloskopom.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Takođe veoma zavisi od toga da li imamo ili nemamo remote sense FB (a tu sam unapred, pre nego što vidite razliku, veoma zadovoljan sobom, pošto sam tvorac ideje upotrebe remote sense FB u kućnom audiu Big Grin ).</p>
<p>-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Najčešće je problem neposedovanja dobrog neinduktivnog opteretnog otpornika.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Možemo ga napraviti od gomile film otpornika manje snage (u nekoj kombinovanoj vezi gde se dobiju željeni otpor i snaga), ili ga namotati od otporne žice (konstatan ili kantal), BIFILARNO na neko keramičko telo&nbsp; od rashodovanog žičanog otpornika ili nekog grejača sa keramičkom ili staklenom podlogom.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Kako se to radi kada imamo samo glatko valjkasto telo bez specijalnih&nbsp; kanala za bifilarno motanje:</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>-predvostručimo konstatan žicu, kojoj smo prethodno odmerili dužinu prema potrebnom otporu.</p>
<p>- počnemo da motamo tako da nam je početak namotaj predvostručen kraj.</p>
<p>- između žica od konstatana polažemo zajedno sa njima običan pamučni konac. Cilj je da se žice međusobno ne dodiruju.</p>
<p>- Na drugom kraju tela će nam izaći oba slobodna kraja konstantan žice i to će nam biti prilključci našeg dummy load.</p>
<p>-stegnemo žice čvrsto nekim malo boljim klemama, ili pak prethodnim tvrdim lemljenjem sa malo srebrnog lota napravimo podlogu za obično lemljenje.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Pamučni konac će bez problema podneti&nbsp; &gt;200*C temperature, a kada se dummy load dovoljno predimenzioniše sa snagom, onda se to i ne mora toliko zagrevati. U svakom slučaju će njegov induktivitet težiti veoma maloj vrednosti. Takođe se može i naručiti od neke firme koja izrađuje snažne otpornike za erozimat mašine (EDM) da vam napravi otpornik željene otpornosti i snage, neinduktivan, jer za EDM mašine MORA biti neinduktivan, pa takve i prave.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Mislim da bi ova firma u Srbiji to možda mogla da napravi na poseban zahtev, a u inostranstvu se to može lako kupiti:</p>
<p><a href="http://elektrotermija.rs/serbia/gindustrija.htm">http://elektrotermija.rs/serbia/gindustrija.htm</a></p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Pozz</p>

.pdf   Merenje damping faktora.pdf (Size: 5,96 KB / Downloads: 44)
Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 1 Guest(s)