Thread Rating:
  • 0 Vote(s) - 0 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Prijemnik 88-108 MHz, stelovanje
#1
Posto se cesto susrecem sa starijim uredjajima kojima je potrebno dostelavanje obracam se ovde sa pitanjem kako da izvucem maximum iz prijemnika. Do sada sam to radio na sluh ali verujem da to moze i bolje. Razmisljao sam da napravim mali predajnik i da ga modulisem sa 1 KHz sinusoide i da ga stelujem i pratim na izlazu . Znam da ce neko da kaze sta ce ti ta starudija pored digitalije ali to je moj hobi. Unapred hvala.
Reply
#2
Zoksy, prijemnik za opseg 88-108MHz je FM prijemnik, sto znaci da mu je blok sema (kako ti je verovatno vec poznato) sledeca: vf pojacavac-samooscilujuci mesac-nekoliko stepenova medjufrekvencije-FM detektor/AM diskriminator zatim kolo za automatsku regulaciju frekvencije i audio stepen.
FM prijemnici se steluju dosta drugacije od AM prijemnika, i stelovanje na sluh nije dobro, niti je u potpunosti moguce. Iz nekoliko razloga. Prvo medjufrekventni stepen mora da se nasteluje tako da pojacavac ima propusni opseg sto slicniji p(cirilicno)-krivoj. Odnosno treba da ima dva 'zvona', a deo izmedju njih (sedlo) treba da lezi na 10,7MHz. Drugo, FM detektor u koncertnim radio prijemnicima je najcesce ratio-deketor (ili Foster-Sili u nekim uredjajima, u novijim je detektor ili koincidentni -poput cuvenog TBA120 ili pll detektor), koji god da je tipicno je da (ako je ispravan) jako potiskuje amplitunu modulaciju signala, odnosno, da bi se primetila promena intenziteta audio signala potrebno je da je medjufrekventni stepen jako razdesen. U prevodu, iza detektora za FM izgubljena je svaka informacija o amplitudi signala od 10,7MHz, te je nemoguce da podesis MF pojacavac. Takodje kriva ratio-detektora je poznata kao 'S' kriva odnosno ona dva MF trafoa (najcesce svetloplavi i roze) koji rade kao ratio detektor se podesavaju tako da se dobije kriva nalik na polozeno slovo S koje sece nulu intenziteta na 10,7MHz, a ima maksimume tacno tamo gde leze maksimumi MF pojacavaca.

Da bi podesio FM medjufrekvenciju potrebno je da posedujes vobler. To je mali FM modulisani oscilator sa centralnom ucestanoscu od 10,7MHz, i devijacijom +/-75kHz. Dakle ako ga modulises sinusoidom od 1000Hz, onda na izlazu treba da dobijes VF koji se 1000 puta u sekundi proseta izmedju 10,625MHz i 10,775MHz.
Procedura je malo komplikovana, ali ide ovako. Prvo na neki nacin iskljucis samooscilujuci mesac, zatim na njega dovedes izlaz tvog modulisanog oscilatora. Onda nadjes ratio-detektor u prijemniku i otkacis mu elektrolit (najcesce 1uF). Sada na izlaz detektora zakacis Y-osu osciloskopa, a istim signalom kojim modulises svoj test-oscilator (vobler) pomeras X-osu osciloskopa. Vecina osciloskopa ima dostupan X-Y mod, u kome je moguce sa dva signala pomerati tacku na ekranu u dve ose.
Kada posle cele ove muke ukljucis prijemnik i vobler, na ekranu osciloskopa ces dobiti tacan izgled propusne krivulje MF-pojacavaca + ratio-detektora. Ovako se steluje prvo MF pojacavac. Kada to zavrsis i podesis sve kako treba, onda vratis nazad u prijemnik onaj mali elektrolit koji si izvadio, i prelazis na stelovanje S-krive samog ratio-detektora, tako da dobijes krivu ciji linearni deo lezi izmedju 10625 i 10775kHz. Ja najcesce zamenim taj elektrolit novim, jer ti njegov kvalitet odredjuje AM-potiskivanje. Kada medjufrekvencija radi kako treba, onda ponovo ukljucis samooscilujuci mikser i prijemnik radi. Tada je potrebno jos da nastelujes tacnu frekvenciju lokalnog oscilatora (za ovo ti treba FM predajnik u oblasti 88-108MHz, sa poznatom ucestanoscu, i ovo je moguce na sluh uraditi) i da nastelujes ulazno kolo na najvecu osetljivost.

Ovo sto sam ti napisao je vrlo sturo objasnjenje, i toplo ti preporucujem da pogledas po internetu snimke/clanke/fotografije/sheme sa tematikom 'FM IF alignment' ili '10,7MHz alignment'... Ljudi su jako lepo pokazali primere ovakvog podesavanja i dali cak i seme primitivnih voblera koji mogu da posluze. Takodje, bitno je da ako nemas iskustva u servisu radio-aparata ne radis nista na 'sluh' i na 'pamet' jer ces u principu u 99,9% slucajeva napraviti uzasnu stetu. Bez instrumentacije je podesavanje medjufrekvencije za AM jako tezak posao a za FM nemoguc. Pozeljno je da pri podesavanju radio aparata nadjes tehnicke podatke vezane za sirinu propusnog opsega medjufrekventnog pojacavaca, granicne ucestanosti itd. Bolje firme cesto daju i detaljnu proceduru za podesavanje.

Ako nemas iskustva sa ovom tematikom ili pak nemas instrumente, najbolje je da se konsultujes sa nekim kolegom koji bi bio voljan da ti ustupi instrumente i pokaze proceduru na primeru nekog od standardnih radio-prijemnika.
Reply
#3
Papak druze ovo objasnjenje je zlata vredno, imam osciloskop , vobler napravicu. U potpunosti sam ta razumeo, dao si mi smernice za dalje. Cesto mi dodje uradjaj koji je neko vec cackao , vidi se po izgrebanom trimerima i kucicama. Pre stelovanja uvek zabeleZim polozaj gde je bilo pa ako ne dobijem bolje vratim na staro. Jos jednom hvala za ovo objasnjenje, trud i vreme. Pozdrav.
Reply
#4
Nekada je u Nisu postojala fabrika koja je proizvodila radio aparate a usput je imala i svoje instrumente za podesavanje istih.
Mislim da znate o kojoj fabrici je rec.
Ovo je primer podesene "S" krive sa njihovim vobloskopom. Ovaj uredjaj je zgodan jer ima markere na 
+/- 75Khz (vide se dve svetle tacke) i treba podesiti maksimalno ravnu "S" krivu izmedju te dve tacke.
Zoksy, ima toga jos da se nadje u ovom gradu. Ako te interesuje javi se da potrazim.

06-26-2017, 08:38 AM
   

Ako sve postane zapad, gde ce onda sunce izlaziti!
Reply
#5
Nebih nesto puno da ulazem novca u to, probacu ovo sto mi ne preslozio papak, imam osciloskop . Hvala obojici na predloza.
Reply
#6
Zoksy, imaj samo na umu da je potrebno da vobler radi sa linearnom devijacijom u opsegu od tih +/-75kHz, jer ako je devijacija nelinearna, onda ce silika na osciloskopu biti izoblicena. Problem je sto oscilatorno kolo sa varikap diodom kao radnim kapacitetom ima krivu frekvencija/napon koja je oblika (1-e^-...) odnosno izgleda kao kriva punjenja kondenzatora preko otpornika. Nelinearna je. Pri promenama napona od 0 do par V je velika promena frekvencije, dok se posle frekvencija menja jako sporo sve do nekog maksimalnog napona koji trpi dioda sto je oko 30V. Ovo se prevazilazi na dva nacina. Jedan nacin je da se varikap dioda drajvuje antilogaritamskim pojacavacem (da ne zalazimo dalje...) i on se koristi u profi uredjajima. Drugi nacin je da se koristi varikap dioda relativno velikog kapaciteta, jer je tako moguce sa jako malom promenom napona ostvariti zeljenu frekventnu devijaciju, a za male promene napona, promena frekvencije oscilatornog kola bice priblizno linearna.
Imaj na umu da je svaka dioda varikap dioda, a da su Schottky diode iz coperskih napajanja jako dobar izvor 'varikap' dioda sa jako velikim internim kapacitetom (neke cak do par stotina pF).

Toplo ti preporucujem da za oscilatorno kolo koristis gotov MF kalem za 10,7MHz, obzirom da ako oscilator sa njim konfigurises kao Hartlejev, imaces slobodan link da uzmes signal za bafer. I dobra strana sa uzimanja signala linkom jeste sto relativno malo opterecuje kolo, a signal ima manje izoblicenje.
Reply
#7
Pravih varikap dioda sa velikom promjenom kapaciteta odavno nema u prodaji. Stari autoradioprijemnici su bili dobar izvor, evropske proizvodnje Philipsova BB212, a japanaca i korejanaca sa zadnjom oznakom 35Z. Zadnje u prodaji sto sam nasao je TOKO KV 1560. Prilazem neke podatke, na ovom DS-u od BB212 se moze vidjeti karakteristika
promjene kapaciteta u zavisnosti od promjene napona. Pored sotki dioda i zenerdiode se ispod zenerove barijere
ponasaju kao varikap sa prilicno linearnom promjenom kapaciteta. Uglavnom, svaki slojni PN prelaz je i varikap
dioda, samo treba izmjeriti promjenu kapaciteta i krivu kako se mijenja kapacitet.-
pOz


Attached Files
.pdf   BB212.pdf (Size: 53,99 KB / Downloads: 9)
.pdf   VARICAP DIODA kv1560.pdf (Size: 264,52 KB / Downloads: 10)
.pdf   diode ..35Z.pdf (Size: 135,7 KB / Downloads: 7)
Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 1 Guest(s)