Thread Rating:
  • 1 Vote(s) - 5 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Mainframe DIY
#21
Mislim da si dobro razumio. Ideja koja mi se pojavila je bila vođena mišlju kako što jednostavnije imati solidno fiksiranje PCB-a u backplane. Ako je to manja prednost od pristupačnosti prilikom testiranja onda bi valjalo od toga odustati.
Glavni posao i dalje ostaje isti: definiranje tipa, funkcije i broja konektora i pojedinih pinova. Konektor na slici mi nalikuje neke iz serije DIN 41612 ili slične. Na slikama konektora koje sam postavio se vidi da postoji otvori sa strane za insertiranje takvih metalnih pinova.
Reply
#22
Sada ja nisam nešto shvatio. Po meni je Prasimixova ideja bolja od one koju ti predlažeš. Mrežni kabel nema što da smeta, on je sa stražnje strane. U slučaju da se pluginovi guraju sa prednje strane kao što je uobičajeno znači moraš recimo to tako pikati po stražnjoj ploči i prednjoj di su kontrole što baš i ne izgleda jednostavno i čovjek se treba protegnuti da dosegne nešto.

Ako se pluginovi stavljaju odozgora onda se uređaj pri servisu samo okrene tako da leži na gornjoj ploči. Konstrukcija mainframea se napravi tako da se donja ploča može skinuti a da se ne narušava čvrstoča uređaja, znači da donja ploča služi samo kao poklopac. Donja strana je sada postala gornja a prednja ploča je još uvijek ispred nas, jest da je okrenuta naopako ali to mi i nije neki nedostatak.

Mogao bi ovih dana na papiru to skicirati pa okačiti sliku pa da se vidi kako dalje sa time.
Reply
#23
Rack je dobra varijanta, pravio sam dosta toga, sa backplane PCB, preko 30 razlicitih kartica smo imali recimo za nas PLC, tu moze cudo elektronike da se stavi.
Sto je bitnije jos sad imaju resenja i za hot-plug, ili redudatni izvori napajana gde vadis module na zivo …
Takodje ako je fokus generalno na power elektronici sa tom buducom spravom, onda se vise isplati da se ide na 48V bus i onda svaka plocica za sebe da ima pretvarac.
I da, za servisiranje ima produzna kartica sa parom konektora, stavi se ona pa se modul nakaci na nju ako treba neka intervencija na plocici!
Reply
#24
Backplane PCB i konektori trebaju vrlo dobro da se istraze kako uraditi, sa tim mora da se "gleda" 10 koraka unapred i da se predvide sve moguce situacije, u startu vam predlazem da idete na konektore po celoj shirini (visini) plocice jer kontakta nikad dosta, treba se lepo rasclaniti power kontakti, pa digitalija za komunikaciju, pa obican I/O digitalan, pa onda najosetljivije analogne linije gde bez diferencialne veze ne bih rizikovao, pa zbog pouzdanosti recimo koristiti minimum po dva pina od kontakta po jednoj linij i to sve tako predvideti da moze da se kombinuje izmedju razlicitih modula i na kraju kako nacrtati tu PCB da se se maksimalno smanji preslusavanje, kontrolisana impedansa itd itd.
Backplane kad se kristalise onda je ostalo manje-vise lako, imas konektor i njegovu specifikaciju i uklapas se u te okvire ...
Reply
#25
Meni izgleda najednostavniji pristup @Prasimix
-donje učvrščivanje front panela bi opustio, tu bi stavio nalik u PCjima zaglavljivanje "pera u utor",
izbegnemo tako jedan šaraf (a može i tako sa šarafom)

-Konektor ispod ili dva ili više njih (analog power, analog signal, digital power, digital signal sekcije, special funktions...)

-Rack ima univerzalno izolovano stabilno regulisano napajanje 48VDC/TOT Ampera, svoj ventilator ako zatreba...
napajanje je lako fixno ili kao modul, onda je Rack "sasvim gol", pripremljen je samo konektorima ispod
i mehanikom učvrščivanja modula

-pristup Racku samo od gore i od spreda!!!, pozadinu i donji dio netrebamo uopšte dirati!!!
Rack je pozadi do zida, ispod legne na stol, policu, pult...
predvidimo i fiksiranje Racka na podlogu....

-ako zatreba dodatno napajanje +/-12VDC, +/-5VDC , +/-3VDC
napravi se takav modul n*1U širine (ili širinu koju odaberemo+koliko takvih širina zatreba za pojedinačni modul)

front panel je istovremeno panel i panel za učvršivanje modula u rack,
 
ako zatreba neki displaj U i A tog modula prilagodimo se toj širini n*U (rastojanja modula levo-desno) racka ,

Izlazi ovog napajanja imaju se onda paralelno po svim konektorima Analog power ili digital power
i dosegljivi svim dodatnim modulima

ako zatreba neko drugo napajanje, dodaje se novi modul (ovaj prijašnji može i ostati u racku ako imamo platza za druge module)
i taj  izlazni napon/više napona prisutan je onda takodjer po svim konektorima,

zatreba jače napajanje, paralelujemo dodatni sličan modul (predvidi se paralelovanje ili duplexing)

ako je modul težak, predvidi se dodatno učvršivanje na zadnjem delu
(ne govorim o učvrščivanju na zadnjom panelu - tu nemamo ništa,
osim priklop/kabal na 230VAC, pa i to može odspreda skupa sa glavnim prekidačem, osiguračima...
nego taj pristup odozgo
slično kao učvrščivanje neke "gadne" grafične kartice u PCju)

ako zatreba neki modul oscilatora, imamo več sva potrebna napajanja na Power BUS konektoru,
svi konektori imaju na istom mestu isti napon/funkciju

vrši se po potrebi sada na ovom oscilatorskom modulu (mogao bi biti bilo koji nam zatreba)
dodatnu filtraciju, decoupling lokalni, izvajanje nekih potrebnih ref napona lokalno, ...

glavni izlazi na front panelu, potovi, ako imaju i DIP switchevi za razne konfiguracije, displayi...razni prekidači, selektori..

Širina takvog modula, to jest front panela sa svim tim gore pomenutim funkcijama,
ide u višekratniku te odabrane širine modula ("U")

Ako na kraju zafali prostora Racka,
stavi se drugi sličan Rack koji takodjer ima svoje glavno napajanje 48VDC i sve slične konektore
spajaju se Rackovi izmjedjusobno tako da se paralelovaju svi ti konektori osim tog glavnog napajanja koji je za svaki Rack poseban,
ili čak predvidjeti da se ta dva/više njih napajanja paraleluju
(možda u susednjem Racku zatreba viša potrošnja pa se posudi nešto napajanja-struje od susjeda
ili predvidjeti tako, da se duplexira i to glavno napajanje u samom Racku dodatnim modulom

PCBji bi bili "goli" kao PC kartice, ispred front panel, profili za pričvrščivanje ...

ako zatreba shilding, napravi se ga na toj strani kartice koja zatreba shilding
ili tu karticu napraviti kao mini kutiju i potpuno ju shildovati 
(zapravo shilding PCBja, konektori vire vanka)

netreba milijon, milijardu kutija, razbacivanje dragocjenog vremena pa i podosta "para/šoldi"

čak bi se moglo predvidjeti izmedju unita/modula i shilding konektor izmjedju tih glavnih konektora,
 
pa ako zatreba oklopljavanje izmedju dva modula umetne se 1mm lim, koji se uglavljuje ispod u konektor
a od gore jedan ili dva šarafčiča kao i kartice/moduli,
i pripremi se n-takvih limova po cijeloj visini i dubini Racka da se ima

mogu biti i na obe strane izolirani po cijeloj površini,
nekom samolepnom PVC folijom-polikarbonatom, da je imuna na oštečenja

.......

Tako razmišljam, inače je to samo  mojih 1-2centa :-)
LP
Dragan
Reply
#26
Za servisiranje plugin-ova moze te koristiti adaptere poput ovoga:

11-24-2016, 09:16 AM
11-24-2016, 09:16 AM


Takvi adapteri su se isporucivali (ili posebno dokupljivalai) uz neke uredjaje koji su imali modularnu gradnju.
"Nij sve tako crno, samo su ti oci vezane".....rece dzelat.
Reply
#27
Ta konfiguracija sa umetanjem modula odozgo samo komplikuje konstrukciju i rad. Kako ćeš spustiti novi modul u rek odozgo a sa prednje strane imaš potenciometre i tastere koji normalno treba da vire van front panela? Na poslu imam u održavanju gomilu raznorazne opreme i nigde nisam video takav pristup. Moduli se umeću sa prednje strane i klizeći po vođicama lagano upadaju u konektore na bekplejnu. Dodatno šrafljenje front panela (sa prednje strane) za konstrukciju, učvršćuje modul i tu nema mrdanja.
Reply
#28
Gorankg, to je već objašnjeno na prethodnoj stranici i nema nikakvog problema oko toga.
Reply
#29
(11-24-2016, 09:50 AM)gorankg Wrote: Ta konfiguracija sa umetanjem modula odozgo samo komplikuje konstrukciju i rad. Kako ćeš spustiti novi modul u rek odozgo a sa prednje strane imaš potenciometre i tastere koji normalno treba da vire van front panela? Na poslu imam u održavanju gomilu raznorazne opreme i nigde nisam video takav pristup. Moduli se umeću sa prednje strane i klizeći po vođicama lagano upadaju u konektore na bekplejnu. Dodatno šrafljenje front panela (sa prednje strane) za konstrukciju, učvršćuje modul i tu nema mrdanja.

Samo malo pod kutom,
proviri front panel sa tim isturenim djelovima/komandama/jackovima  (...max 2cm)
uglaviš u donje konektore, zašarafiš odozgo, eventualno ispred.

"Di je problem?"
:-)

Kartice "ala" @Gosha slike.

----------------
Ili samo konektori na stražnjem delu, kartice se uvuče po "slidu", zakače u konektor, šarafič ispred "ala" @gorankg predlog
LP
Dragan
Reply
#30
(11-24-2016, 10:06 AM)Dragan100 Wrote:
(11-24-2016, 09:50 AM)gorankg Wrote: Ta konfiguracija sa umetanjem modula odozgo samo komplikuje konstrukciju i rad. Kako ćeš spustiti novi modul u rek odozgo a sa prednje strane imaš potenciometre i tastere koji normalno treba da vire van front panela? Na poslu imam u održavanju gomilu raznorazne opreme i nigde nisam video takav pristup. Moduli se umeću sa prednje strane i klizeći po vođicama lagano upadaju u konektore na bekplejnu. Dodatno šrafljenje front panela (sa prednje strane) za konstrukciju, učvršćuje modul i tu nema mrdanja.

Samo malo pod kutom,
proviri front panel sa tim isturenim djelovima/komandama/jackovima  (...max 2cm)
uglaviš u donje konektore, zašarafiš odozgo, eventualno ispred.

"Di je problem?"
:-)

Smile
I sve to da bude hot-plug.. Nije praktično takvo umetanje a da može, može.
Reply
#31
:-)
Može i hot-plug

-"umetanje" sa delay ON i soft start svakog modula,
potvrda Power On sa kontaktom šarafa na šasiju Racka (onaj jedini gornji-prednji :-)

-"izvadjenje" kad se izgubi kontakt sa šarafom na šasiju Racka, modul ide u Shut-down, i sa lakočom izvadiš modul
koji nema više nikakve funkcije pa ni potrošnje
LP
Dragan
Reply
#32
(11-24-2016, 01:25 AM)mikikg Wrote: Takodje ako je fokus generalno na power elektronici sa tom buducom spravom, onda se vise isplati da se ide na 48V bus i onda svaka plocica za sebe da ima pretvarac.

Mislim da bi fokus trebao biti na onome što bi DIYerima moglo zatrebati na radnom stolu iako ni power elektronika nije zanemariva ako bi se tu naredali DC ispravljači niskonaponski, viskokonaposki (za testiranje AC/DC adaptera i cjevnih sklopova), el. load, 4-kvadrantni ispravljač, AC izvor, itd. Zašto to ne bi postala baza i za neke multimetre, A/D višekanalne konvertere, DSO/MSO, generatore funkcija, i tome slično.

48Vdc bus ima smisla a vjerujem da ćemo uskoro imati i solidnog kandidata da to goni Wink.

(11-24-2016, 02:49 AM)mikikg Wrote: Backplane PCB i konektori trebaju vrlo dobro da se istraze kako uraditi, sa tim mora da se "gleda" 10 koraka unapred i da se predvide sve moguce situacije, u startu vam predlazem da idete na konektore po celoj shirini (visini) plocice jer kontakta nikad dosta, treba se lepo rasclaniti power kontakti, pa digitalija za komunikaciju, pa obican I/O digitalan, pa onda najosetljivije analogne linije gde bez diferencialne veze ne bih rizikovao, pa zbog pouzdanosti recimo koristiti minimum po dva pina od kontakta po jednoj linij i to sve tako predvideti da moze da se kombinuje izmedju razlicitih modula i na kraju kako nacrtati tu PCB da se se maksimalno smanji preslusavanje, kontrolisana impedansa itd itd.
Backplane kad se kristalise onda je ostalo manje-vise lako, imas konektor i njegovu specifikaciju i uklapas se u te okvire ...

+1

(11-24-2016, 09:50 AM)gorankg Wrote: Ta konfiguracija sa umetanjem modula odozgo samo komplikuje konstrukciju i rad. Kako ćeš spustiti novi modul u rek odozgo a sa prednje strane imaš potenciometre i tastere koji normalno treba da vire van front panela? Na poslu imam u održavanju gomilu raznorazne opreme i nigde nisam video takav pristup. Moduli se umeću sa prednje strane i klizeći po vođicama lagano upadaju u konektore na bekplejnu. Dodatno šrafljenje front panela (sa prednje strane) za konstrukciju, učvršćuje modul i tu nema mrdanja.

Smatram da nismo u nužno u istoj poziciji kao profesionala. Već sam na početku spomenuo jednu od uvodnih pretpostavki, a to je da nećeš imati samostojeći rack krcat modulima jer se nema ni mjesta, ni novca i potrebe pa ako se bude raslo prije da će se rasti u širinu nego u visinu.
Ova odluka bi trebala biti većinska i može nešto i sačekati ako se u međuvremenu koncentriramo na definiranje konektora.

(11-24-2016, 10:17 AM)gorankg Wrote: I sve to da bude hot-plug.. Nije praktično takvo umetanje a da može, može.

Da, hot-plug ima smisla ali može biti i opcionalan, opet u ovisnosti o sklopu i konstruktorovim željama i mogućnostima.
Reply
#33
Idemo nastaviti. Za sada je Miki predložio da bude što više pinova na konektorima. Ja sam Prasimixovoj šemi dodao još jedan. Znači ima tri konektora po 48 pinova. Podijelio sam ih na tri dijela.

Power bus: mrežni napon, pomoćni naponi za napajanje pluginova i sl.
digital i/o bus: Što već Prasimix može da smisli.
analogue bus: Bez ideje.

Što se tiče power busa tu mogu pomoći jer za to imam ideja koliko god hoćete, za digitalni recimo da bi mogao služiti za komunikaciju između pluginova ali analogni stvarno nemam pojma što bi po tom busu vukli.

Prepravio sam i Prasimixovu skicu. E sada ono što mi je palo na pamet je i sljedeće. Recimo da napravimo mainboard na ovaj način. Osnovni mainboard ima 3 slota, pa ako netko hoće da radi mainframe sa više pluginova samo poveže dva mainboarda. Naravno napravili bi mjesto za konektor pa se obje ploče povežu sa tri kutna konektora ili nekim flat kabelom. Ovo govorim više za one koji hoće raditi DIY ploče jer nemaju svi mogućnost da naprave PCB okvirno 200x500mm, a možda i duži.


.brd   DIY mainframe1.brd (Size: 50,03 KB / Downloads: 2)
Reply
#34
Moj predlog je bio drugaciji, mislio sam na ovako nesto, to mu dodje neki standardni pristp za rek kutije sa modulima.

Tu su ove plasticne shine/vodjice koje se jednostavno zakaze na ALU profil, plocica se izvlaci napred/nazad, moze bez problema produzna kartica da se postavi za potrebe servisiranja.
Sva ALU i plasticna galanterija je standardna i ima da se nabavi.

Iz prakticnih i funkcionalnih razloga treba fiksirati pozicije za mrezne pretvarace, recimo zadnja 3-4 slota da budu predvidjeni samo za to i tu ne moze da se stave drugi moduli, ostali slotovi da budu univerzalni.

11-26-2016, 06:21 PM
Reply
#35
(11-26-2016, 06:28 PM)mikikg Wrote: Moj predlog je bio drugaciji, mislio sam na ovako nesto, to mu dodje neki standardni pristp za rek kutije sa modulima.

Na tako nešto sam i ja mislio. Što je pristup standardniji lakše je nabaviti potrebne delove i proći ćemo jeftinije. Pogledaću u ponedeljak kako je rešen bus u jednom ispravljačkom reku koji pored ispravljačkih modula ima energetski deo i kontrolni modul koji nadgleda rad čitavog reka (meri napone, struje, detektuje neispravnosti kod pojedinih delova itd.) Mogu i uslikati par pozicija.
Reply
#36
E to je veoma bitna informacija Mikikg. Kao što rekoh vidio sam samo sistem na Tekovim pluginovima tako da nisam niti znao za postojanje tih plastičnih vodilica,ako bi se išlo na takve vodilice onda je definitivno jednostavnije napraviti da se plugin gura od naprijed.Evo ima ih ovdje u TMEu koliko god hoćeš http://www.tme.eu/en/katalog/mechanical_..._order=ASC

Ok,sada je dosta same mehanike riješeno i ako se Prasimix slaže sa time možemo krenuti u dimenzioniranje mainframea.

E sada što se tiče kostura same kutije tu ne bih htio ići na neke gotove profile jer nema svatko pristup tome. Bolje napraviti dobar nacrt u nekakvom CAD programu i upotrijebiti za satavljanje obične metalne profile koji se mogu naći u trgovinama, kvadratni,L,T pa to povezati sa šarafima, zavariti ili kako tko ima mogućnosti.
Jedina univerzalna opcija bi bila da se za sastavljanje okvira kutije koriste T slot profili(20x20 i sl.) do toga svatko može doći, preko ebaya,drugih online trgovina i baš je univerzalno. Prednost bi bila ta da bi na te profile pričvrstio vodilicu za pluginove i onda je točno možeš podesiti tako da plugin fino sjeda u konektor na matičnoj ploči. Puno bolje nego da ručno bušiš rupe za učvršćivanje vodilica i onda ti koja pobjegne, pa malo ode okvir ukoso, matična ploča se pomakne i kada se sve greške zbroje imaš problem.

Mikikg napisao:
Quote:Iz prakticnih i funkcionalnih razloga treba fiksirati pozicije za mrezne pretvarace, recimo zadnja 3-4 slota da budu predvidjeni samo za to i tu ne moze da se stave drugi moduli, ostali slotovi da budu univerzalni.
Naravno niti Tek u svojim mainframeovima nije napravio da se bilo koji plugin može bilo gdje upiknuti. sigurno nećeš staviti neki dobar A/D konverter ili signal generator odmah do power napajanja koje je u pogonu. Sa time se definitivno slažem.

Kao što sam već na prvoj stranici rekao, pristup kako da se odvoje power moduli od ostalih je veoma primitivan ali po meni bi trebao funkcionirati. Te dvije vrste modula se naprave tako da su različitih širina. To se naravno ne slaže sa mojom izjavom iz prethodnog posta(citat je ispod).

Khadgar2007 napisao:

Quote:Prepravio sam i Prasimixovu skicu. E sada ono što mi je palo na pamet je i sljedeće. Recimo da napravimo mainboard na ovaj način. Osnovni mainboard ima 3 slota, pa ako netko hoće da radi mainframe sa više pluginova samo poveže dva mainboarda. Naravno napravili bi mjesto za konektor pa se obje ploče povežu sa tri kutna konektora ili nekim flat kabelom. Ovo govorim više za one koji hoće raditi DIY ploče jer nemaju svi mogućnost da naprave PCB okvirno 200x500mm, a možda i duži.

Ako idemo da se matične ploče mogu "nadoštukavati" onda bi bilo dobro da svi pluginovi budu jednakih širina ali se jednostavno natpisom ili pri izradi pojedinog primjerka i plugina napravi nekakav graničnik(bilo što) da se fizički power plugin ne može ugurati u mjesto koje mu nije namjenjeno.
Reply
#37
Taj standard za PCB se zove "Eurocard".
Dimenzije plocice su 160x100mm, to je "3U" visina, imas nabaviti i tog formata raster plocice sa predvidjenim mestom za konketor.
Sve je to manje-vise standardizovano i svi elementi kutije i delovi za montazu bi trebali da se lako nadju, sve lepo izbuseno i predvidjeno za vrlo prostu montazu.
Kad imas sve delove to se sklopi za pola sata samo sa srafcigerom …

---

Inace za PSU jedinicu, moze onda da se stavi i iza backplane plocice, tu ima dosta prostora koji inace ne mozes iskoristiti za nesto drugo pametno, jedino PSU tad nebi bio modularan.
Reply
#38
Na fiksnom dijelu to su vijci za pricvrscenje konektora i ujedno buksne za vezu sa masom sasijom. Jedna strana je muska a druga zenska. Na modulu su suprotno okrenuti. Jos uvijek imam pozlacenih od vojnih uredjaja sa kojima
sam radio. Tip konektora i koliko pinova ima razlicit, ali masa se ostvaruje preko ovih buksni.-
pOz
Reply
#39
Dobro, izgleda da idemo tamo gdje su mnogi veći bili. Podsjetio bih na sljedeće: što s ventilatorima? Ako se ne varam u profesionali to nije problem: imaš ormar nakrcaš 3U rackovima i dodaš 1U ventilatorske jedinice iznad, ispod ili između rackova i stvar riješena. U našem slučaju to znači da je min. visina već 4U (previsoko za moj ukus, ali dobro). Iz dosad doživljenog, u power dijelu nećemo se izvući bez ventilatora bez obzira hoće li se koristiti pomoć određenih hladila (a ima ih i za Euro card format) ili ne.

To što postoje gotovi profili je dobro, ali i lako moguće (pre)skupo za mnoge DIYere. Dakle valjalo bi nacrtati alternativu od L-profila i rezanih limova bez obzira hoćemo li imati backplane dolje ili na stražnjoj strani.

Što se tiče specifikacije konektora može li netko uputiti na neku postojeću specifikaciju izvedenu s konektorima za Euro card?
Ja sam skinuo VXI koji je drugačiji ali ima sve vrste signala (power, digital, analog) i provjeren je u mjernim uređajima pa vjerujem da bi se iz njega moglo dosta toga naučiti i iskoristiti u našem slučaju.
Reply
#40
Evo nakon dugo vremena da se vratim na ovu maštariju. Dakle i dalje me pali ideja da imam praznu šasiju koju ću vremenom puniti modulima, ili postojeće mijenjati sa poboljšanim verzijama. Prednost šasije je ta što, ako se ima više stvari, da smanjuje gužvu sa kabelima (onima za međusobno spajanje i napajanje uređaja), trebala bi sve skupa učiniti mobilnije i time primjenjivije za "terenski" rad. Vjerujem da će se naći više mana za ovakav koncept: od inicijalno veće cijene koštanja, zadanih fizičkih okvira, ograničene ulazne i izlazne snage (za uređaje koji istu generiraju ili troše) do fiksiranog "protokola" komunikacije, itd.
Osnova svega je i dalje digitalna kontrola temeljena na principu jednog procesorskog (master) modula koji bi upravljao sa više perifernih (slave) modula. Iako bi dobra specifikacija trebala biti "arhitekturno agnostična" ova je kako ćete vidjeti nadahnuta tj. sugerira korištenje XMOS mikrokontrolera, ali to ne znači da bi mogla biti neupotrebljiva sa bilo kojim drugom MCU familijom.

Napajanje
3,3 V je uzeto kao glavno napajanje perifernih modula. Isto je nadopunjeno za male i jako male struje sa +3.3VAUX i Vbat izlazima koji bi se trebali koristiti za standby režime rada modula. Dodatna napajanja su +5V, +12V i -12V. Uz to je predviđeno više pinova za GND. Trenutno nema pina za uzemljenje (Protective Earth) što bi možda trebalo dodati da se izbjegne povlačenje dodatnih kabela od napajanja prema modulima koji bi isto trebali. Moguća prednost kabela je max. struja kako i možda bolje/lakše aranžiranje zvjezdaste strukture.
Ispravljač se može postaviti na samom procesorskom modulu ili dovesti izvana.

Sistemski signali
Predviđeno je dovođenje "master clock" signala od 100 MHz prema svim perifernim modulima. Zbog brzine možda bi isti trebao mandatorno biti i diferencijalni. Zbog toga sam za njega predvidio dva pina: MASTER_CLK+ i MASTER_CLK-. Njega ne treba brkati sa SPI clock signalom jer je isti dohvatljiv preko SCLK1 do SCLK7 pinova.
#RESET je sljedeći važan sistemski signal kojeg generira neki reset generator na procesorskom modulu #0.
Opcionalno, ili da se to odmah stavi kao mandatorno, jesu pet signala za JTAG debug (TDI, TDO, TCK, TMS, #TRST).

Komunikacija među modulima
Osnovna komunikacija između procesorskog i perifernih modula jest SPI gdje je za svaki modul dediciran jedan SPI kanal što omogućuje paralelni rad, uz pretpostavku i da je CPU/MCU kadar tako nešto raditi, a spomenuti XMOSovi xCORE to jesu. Ako će se koristiti neki drugi MCU onda će jednostavno trebati na procesorskom modulu (koji ide u slot/konektor #0) svesti više SPI kanala na ono što MCU barem na fizičkoj razini (pinovima) nudi odvojeno. Dosta MCU imaju nekoliko SPI kanala, druga je stvar što postoji jedna procesorska jezgra koja će se morati baviti sekvencijalno a ne paralelno spojenim periferijama.
SPI kanali imaju tri signala SCLK, MOSI i MISO. Ostaje pitanje što je sa CS (Chip Select) koji je također potreban ako na jednom SPI kanalu imamo više od jedne SPI periferije. Za to su predviđeni pinovi #CS1 do #CS7. E sad, ovo bi značilo da je moguće imati samo jednu SPI periferiju po modulu. Ipak, s jednim trikom isti se može iskoristiti za adresiranje x periferija, a to je korištenje SIPO registra poput '595 za adresiranje do 8 periferija, odnosno ako se ulančavaju onda i više (16, 24, itd.). Naravno, što je veći broj SPI periferija na modulu to bi pristupno vrijeme moglo biti sporije. Ipak, budući da se '595-ci može pristupati brzinama koje uveliko premašuju uobičajene SPI brzine, na taj način bi se uvelike ili u cijelosti mogla anulirati kašnjenje ovakvog adresiranja. Npr. ako je max. brzina korištenih SPI periferija 4 MHz, i ima ih 8, ako se prvo '595 adresira sa više od 30 MHz i onda nastavi sa 4 MHz, krajnji rezultat bi trebao biti isti kao da '595 nije prisutan. Nadalje, pretpostavio sam da bi mogli imati na prva dva slota (najbliža MCU!) vrlo nabrijane periferije i da ih želimo ganjati sa recimo 20 MHz. U tom slučaju bi i '595 mogao otići preko 100 MHz. Iz tog razloga je predviđeno da CS1 i CS2 kanali mogu biti diferencijalni pa tako imamo #CS1 Diff+, #CS1 Diff-, #CS2 Diff+ i #CS2 Diff-.

Dodatno se za sporije funkcije može koristiti I2C koji je djeljen (shared) između svih perifernih modula (slot #1 do #7).

Finalno, ako se koristi xCORE isti omogućuju ulančavanje više MCU-ova. To znači da osnovni procesorski resursi više nisu nužno na slotu #0 već da se mogu nalaziti i na drugim slotovima. Za takvo spajanje koristi se 2-wire xCONNECT bus/sabirnica, koja je sporija od 5-wire varijante ali troši manje pinova i na MCU i na konektorima (4 umjesto 10, odnosno 8 umjesto 20 diferencijalno). xCONNECT bi se teoretski (i valjda praktično kako to reklamira XMOS) mogao koristiti i za brzu serijsku komunikaciju koja bi trebala biti najmanje 10 puta brža od uobičajenog SPI.
Procesorski modul ima izveden jedan xCONNECT kanal koji se može koristiti za ulančavanje sa preostalim modulima, ali isto tako i za spajanje na još jednu šasiju koja će imati svoj procesorski modul i pripadajuće periferne module. U ovom slučaju neće biti moguće na drugoj šasiji imati ulančano više xCORE MCU sa pripadajućim master MCU (na slotu #0), ali će se i dalje moći ulančavati međusobno jer je na svakom perifernom konektoru izveden dupli 2-wire xCONNECT (da bi ulančavanje uopće bilo moguće).

Trigeri i analogni preklopnik
Za potrebe sinkroniziranja aktivnosti između više perifernih modula koriste se trigger ulazi i izlazi. Topologija je zvjezdasta, tj. svi ulazi i izlazi su terminirani jednim krajem na procesorskom modulu. MCU je tako zadužen za čekanje trigera (po ulazima) i slanje trigera na jedan ili više modula. U slučaju xCORE MCU sa predvidljivom/ponovljivim rezolucijom od ispod 10 ns može se očekivati vrlo precizno usklađivanje više modula.

Dodatno, uzeo sam iz VXI specifikacije korištenje analogne matrice (cross-point switching) koja omogućuje preusmjeravanje signala sa x na y modul. Ovisno o potrebnoj brzini postoje čipovi koji to rade za normalne novce za max. brzine od 45 (MT8808) do 300 MHz (ADG2188).  

______________________________________________________

U nastavku (i PDFu u prilogu) su prikazani pinovi na #0 konektoru koji ima 96 pina (3x32) i ostalim konektorima/slotovima sa 48 pina (3x16). Prijedlog konektora je na dnu teksta.
Vaše kritike i komentari su kao i obično vrlo dobrodošli Smile.

[Image: 5AQVWbM.png]


Attached Files
.pdf   EEZ DIB mappings v0.5.pdf (Size: 45,57 KB / Downloads: 1)
Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 1 Guest(s)