Thread Rating:
  • 0 Vote(s) - 0 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Sema za prosto varijabilno napajanje
#21
Od prostijih konstrukcija sa regulacijom struje u opticaju su i sa LM723 + dodatni tranzistor ili varijanta sa LM10 + TT tranzistor o kojoj sam pisao ovde:
http://forum.yu3ma.net/showthread.php?ti...7#pid62037
Reply
#22
Evo ga moj univerzalni ispravljačić u kutiji UK-3 od 500 din. Ima kao referencu 78l05, i op LM358.
Regulacija napona od 0-24 V i struje od 0-1,9 A. Toliko daje trafo. Radi već dosta godina.
Ako obećate da nećete da se smejete otvoriću ga i slikati iznutra. Šemu moram da iscrtam kako
valja i da je postavim. Dimenzije 16x16x7 cm.

10-17-2016, 08:41 PM


10-17-2016, 08:42 PM
Reply
#23
Koju god varijantu da napravi radice mu dobro sve dok dobro dimenzionise trafo i hladnjak!
Dobro hladjenje je pola ispravljaca, LM317, LM350, LM78xx, L200 i LM10+TT su resenja sa termickom zastitom sto mislim da je najbitnija osobina za "dug vek" rada, ostala resenja koja imaju posebne pass tranzistore moraju da se predimenzionisu sa hladjenjem jer ne mozemo da budemo sigurni da temperatura nece preci neki dozovoljeni maksimum i jos mora da se doda posebna termicka zastita.
Za pocetnike neki od ovih spomenutih IC su provereno dobra resenja, sad regulacija struje kako kome treba, valja da ima tako da se spisak smanjuje na L200 i LM10+TT.
Reply
#24
Gosha opet dao odličan prijedlog. Ja uvijek smetnem sa uma taj L200.
Reply
#25
Ako vam se bas crtaju plocice, bolje nacrtajte za LT1970A po ovoj Macolinoj shemi sa TT tranzistorima Smile
http://forum.yu3ma.net/attachment.php?aid=15481
Ja sam pribavio uzorke Wink
Reply
#26
Hehe, mi počeli da idemo raditi fiću a ti odmah preskočio sve to i na mercedesa. Big Grin 
Ja mislim da smo Vsavica već dovoljno zbunili da će tjedan dana razmišljati što i kako.
Reply
#27
(10-17-2016, 10:27 PM)Khadgar2007 Wrote: Hehe, mi počeli da idemo raditi fiću a ti odmah preskočio sve to i na mercedesa. Big Grin 
Ja mislim da smo Vsavica već dovoljno zbunili da će tjedan dana razmišljati što i kako.

Upravo tako Big Grin

...za sad cu da se drzim ja one prve seme i onih inicijalnih tvojih sugestija :Smile Pa cemo da vidimo za v2 kasnije, kad ovo malo sokocalo prvo proradi Smile
Reply
#28
LM358+78L05+BC327+1N5408x4+BDV65B(ili slično) je oko 400 din maks.
Sve ostalo su pasivne komponente. Sutra popodne turam šemu.
Reply
#29
(10-17-2016, 10:47 PM)branko tod Wrote: LM358+78L05+BC327+1N5408x4+BDV65B(ili slično) je oko 400 din maks.
Sve ostalo su pasivne komponente. Sutra popodne turam šemu.

Zapocet Tina-Ti za onu semu sto sam inicijalno stavio u prvom postu, al izgleda nesto zeza rectifier, ne znam tacno zasto, bilo koji savet dobrodosao Smile


Attached Files
.tsc   Adapter.TSC (Size: 14,47 KB / Downloads: 4)
Reply
#30
Kako pokreces Tina na OS X?
Reply
#31
(10-18-2016, 12:15 AM)mikikg Wrote: Kako pokreces Tina na OS X?

Wineskin, evo uputstvo ako nekom treba:





Izgleda da nesto brljavi multimetar ovde samo zbog necega, osciloskop radi ok na simulaciji, s tim sto sam pogresno stavio na onoj simulaciji izvor, da treba da stavim 170 i 60hz i ratio za transformer 0.2 da bi imao 24v na sekundaru.
Reply
#32
(10-17-2016, 09:27 PM)mikikg Wrote: Ako vam se bas crtaju plocice, bolje nacrtajte za LT1970A po ovoj Macolinoj shemi sa TT tranzistorima Smile
http://forum.yu3ma.net/attachment.php?aid=15481
Ja sam pribavio uzorke Wink

Polako Mikac,

To je četvorokvadrantni stabilizator. Prvo osnovno.
Reply
#33
Daleko snažnija "braća" od LM317: LT1083 (7.5A), LT1084 (5A), LT1085 (3A).

Izuzetnog kvaliteta, neverovatno izdržljivi. Ukratko sva najbolja iskustva sa njima osim malo veće cene.

Trafo, grec, elko, tronogi LT, potenciometar i tri dela okolo i 1,25-30V sa mnogo struje...

Jedan od mogućih predloga, mada je najkompletniji a sa malo delova okolo upravo Gošin L200.

Nije loše da ih pomenem jer ima sigurno nekog kom može zatrebati nešto vrlo nalik 317 a sa mnogo struje.
Reply
#34
Nije loše pogledati ovu app. notu:

https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&...kA&cad=rja
Reply
#35
(10-17-2016, 01:12 PM)vsavic Wrote: Druga stvar je za što bi ti to služilo. Od toga bi se trebalo krenuti jer ako ne znaš koliko hoćeš da ti to napajanje može da da struje onda bi mogli samo da nagađamo što bi ti najviše pasalo. Običan LM317 recimo da može ići na nekih 1A. Ako hoćeš više može se njemu u paralelu okačiti jedan tranzistor.

Bježanje od transformatora osobno koji radi na "malih" 230VAC ne vidim kao veliku prepreku.

Citao sam sinoc jos malo, i ipak odlucio da se oprobam sa ovih 120V (North America) Smile

Meni bi onaj LM317 1-1.5A bio sasvim dovoljan za moje male projektcice kuci obzirom da ne trose puno.

Nasao sam ovakav neki primer koji deluje poprilicno prost:
http://www.sentex.ca/~mec1995/circ/VarReg1/VarReg1.html

[Image: VarReg1.gif]

Uzecu ako ugrabim vreme danas \ sutra da precrtam ovo u Eagle-u.

Kazi mi samo, posto bi gledao da to nesto bude kolko tolko kompaktno, koja je preporuka za ovaj 24VAC transformator koji je manjih dimenzija a da moze da zavrsi posao?

Koliko vidim torusni deluju dosta kompaktniji, ali ne znam koji bi bio adekvatan.

Takodje, da li bi mi trebao i neki mali coolercic da ubacim u to kuciste gde bi to spakovao sve ili nije neophodan?

Razmisli dobro koliki ce biti napo sekundara.
Za 24V imaces imaces oko 30V na ulazu u LM317 i ako zelis npr na izlazu 5V i struju od 1A imaces disipaciju na LM-u oko 25W, sto prelazi njegovu maksimalnu koja po DS-u iznosi 20W. Znaci, u ovom slucaju maksimalna struja koju mozes imati pri 5V izlaza je 20/25=0.8A. Reci ces, pa to mi je sasvim dovoljno, ali ne zaboravi, da bi ohladio 20W treba ti poprilican hladnjak, a ti zelis mali kompaktan uredjaj. Zato moras praviti kompromise.
Idi na sto manji napon sekundara, a da tvoje potrebe budu zadovoljene. Ako zelis najvise 12V na izlazu dovoljan napon sekundara ti je oko 12Veff, pod uslovom da ti je napon gradske mreze stabilan i ne pada ispod propisane vrednosti. Ako imas varijacije u mreznom naponu, sto je u Srbiji redovan slucaj, treba da dodas jos koji volt.
Kako racunas minimalni napon sekundara:

Veff sekundara min = (Vomax+Vdrop+Vgraetz+Vripple)/1,41

- Vdrop je minimalni napon izmedju ulaza i izlaza LM-a i iznosi oko 2V
- Vgraetz je pad napona na diodama u graetz-u, i on je oko 2V
- Vripple je isto oko 2V (mozda i maje ali ne smeta da zaokruzimo na 2V)

Mozes uzeti trafo i od 24V samo ces imati limitiranu maksimalnu izlaznu struju   pri manjim izlaznim naponima.
Za pocetak umesto trafoa moze zakaciti punjac od laptopa na ulaz graetza, pri tome ne moras voditi racuna o polaritetu, o tome se brine graetz.
"Nij sve tako crno, samo su ti oci vezane".....rece dzelat.
Reply
#36
(10-18-2016, 01:23 AM)Macola Wrote: Jedan od mogućih predloga, mada je najkompletniji a sa malo delova okolo upravo Gošin L200.

 Mana L200 je sto ide od 2.8V dok LM317 ide od 1.25V.
"Nij sve tako crno, samo su ti oci vezane".....rece dzelat.
Reply
#37
(10-18-2016, 01:50 AM)Gosha Wrote: Razmisli dobro koliki ce biti napo sekundara.
Za 24V imaces imaces oko 30V na ulazu u LM317 i ako zelis npr na izlazu 5V i struju od 1A imaces disipaciju na LM-u oko 25W, sto prelazi njegovu maksimalnu koja po DS-u iznosi 20W. Znaci, u ovom slucaju maksimalna struja koju mozes imati pri 5V izlaza je 20/25=0.8A. Reci ces, pa to mi je sasvim dovoljno, ali ne zaboravi, da bi ohladio 20W treba ti poprilican hladnjak, a ti zelis mali kompaktan uredjaj. Zato moras praviti kompromise.
Idi na sto manji napon sekundara, a da tvoje potrebe budu zadovoljene. Ako zelis najvise 12V na izlazu dovoljan napon sekundara ti je oko 12Veff, pod uslovom da ti je napon gradske mreze stabilan i ne pada ispod propisane vrednosti. Ako imas varijacije u mreznom naponu, sto je u Srbiji redovan slucaj, treba da dodas jos koji volt.

Svi spominjete poveci hladnjak i disipaciju koja ce da bude, ali niko ne kaze koliko je to tacno "zadovoljavajuca" (fizicka) velicina tog heatsink-a? 

Ako se pravi kompromis da se umesto 24 na sekundaru ide sa 12 recimo, da li treba da se prepravlja dodatno ostatak seme?
Reply
#38
(10-18-2016, 02:19 AM)vsavic Wrote: Svi spominjete poveci hladnjak i disipaciju koja ce da bude, ali niko ne kaze koliko je to tacno "zadovoljavajuca" (fizicka) velicina tog heatsink-a? 

Ako se pravi kompromis da se umesto 24 na sekundaru ide sa 12 recimo, da li treba da se prepravlja dodatno ostatak seme?

Decko, nemamo mi to sve u "vugla" ali  zato ima kod cika googla:


.pdf   Termicki proracun hladnjaka poluprovodnickih elemenata.pdf (Size: 118,56 KB / Downloads: 18)  

Toplotni otpor hladnjaka ces naci u DS-u hladnjak, a posto mi cesto koristimo hladnjake iz reciklaze za koje nemamo DS, koristimo odokativnu metodu koja se stice iskustvom.

Ako ides na 12V treba da proracunas novu vrednost potenciometra da bi pri krajnjem polozaju istog imao maksimalni zeljeni napon:

10-18-2016, 02:49 AM


Citaj malo DS (Datasheet)
"Nij sve tako crno, samo su ti oci vezane".....rece dzelat.
Reply
#39
Hvala decko Smile

Inace, citam ja DS i googlam, ali kao neko ko je software, a ne hardware engineer, i ko pocinje sa elektronikom da se igra tek sad, jednostavno ima previse informacija odjednom... Smile
Ono sto je mene zanimalo u tom pitanju, sto sam eto sinoc saznao je da na vecini sajtova gde su ti heatsink-ovi svi oni imaju i rating za koji su optimalni, npr. 5w, 10w i sl. tako da na tako nesto sam mislio, jer inicijalno nisam ni znao \ primetio da imaju svoj DS.
Reply
#40
Zapravo glavna karakteristika hladnjak je K/W tj. za koliko stupnjeva će se povećati temperatura hladnjaka ako treba ohladiti toliko i toliko wata. Recimo ako hladnjak ima 1K/W i ti mu dovedeš 1W snage njegova temperatura u odnosu na okolinu će se dignuti za 1K. Ako hoćeš 10W temperatura će mu se dignuti za 10K, e dalje je na tebi da odrediš koliko se temperatura hladnjaka može dizati zavisno od aplikacije gdje ga koristiš.

Možeš ići i sa drugog "kraja". Recimo da odrediš da krajnja temperatura hladnjaka ne bude iznad 60°C, uzmeš da je temperatura okoline u najgorjem slučaju 30°C iz toga dobiješ da se temperatura hladnjaka smije dignuti za 30°C (Naravno 1K=1°C). Recimo da znaš koliku snagu hoćeš da disipiraš na određenom hladnjaku iz toga onda izračunaš koeficijent K/W pa po tome tražiš potreban hladnjak kod recimo Fischera.
Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 1 Guest(s)