09-28-2016, 08:17 PM (This post was last modified: 09-28-2016, 08:23 PM by Macola.)
Naravno.
Kombinovane strujne sonde za osciloskop koštaju kao prosečan Rigol osciloskop :-)
Kažem kombinovane jer istovremeno imaju i hall senzor i strujni transformator, sa bezbroj termičkih, frekventnih i kompenzacija mag. polja i opakim pojačavačem iza.
Naravno, dometi se mere stotinama MHz, AC/DC...
Imam jednu takvu: TEK A6303 sa pripadajućim pojačavačem AM 503 i pripadajućim REK za sav taj cirkus.
Došao sam ekstra povoljno do svega toga pukim slučajem, pa to imam.
Inače i ako je matoro 20+ godina to je još uvek skupa oko možda 1500$ i to polovno :-(
A pecam negde povoljnu diferencijalnu TEK sondu koja bi mogla da uleti u taj REK, koji ima 6 mesta za module ukupno.
Menjam za DC5010 univerzalni programabilni timer/counter, kojih imam dva ista i kalibrisana pre par godina (jeste off ali možda i upecam diff sondu :-).
09-28-2016, 08:50 PM (This post was last modified: 09-28-2016, 10:31 PM by Khadgar2007.)
Inače strujnih sondi ima za dosta jeftine novce na ebayu, e sada elektronika je druga stvar. Kombinacija sonde i kutije kao što si rekao plaća se samo tako.
Što se tiče diferencijalnih pojačala toga imam na bacanje,3 komada 5A20N pluginova.
E sada ima jedna tema na velikom diyaudijuo liku koji je uzeo neku HP strujnu sondu(kojih se nađe jeftino na ebayu) i napravio svoju elektroniku. Tj. zapravo je "iskopirao" uređaj koji je išao sa tom sondom(cijevni) ali ga je prepravio u tranzistorku tehniku. Kada nađem link postaviti ću ga ovdje.
Pokušaću da malo pomognem oko razumevanja vrednosti šuma na primeru proračuna za konkretan slučaj.
DS navodi max. gustinu šuma od 28uv/sqrt(Hz) u inetrvalu od 100Hz do 100kHz. Ako tu vrednost primenimo u intervalu do 10kHz i pritom zanemarimo područje od 0 do 100Hz jer za njega nemamo podatak o gustini šuma, rms vrednost šuma u prethodno pomenutom intervalu će biti:
En,rms = 28uV/sqrt(Hz) * sqrt(10000) = 2,8mV
Veza izmedju efektivne i vršne vrednosti kod šuma nije tako jednostavna kao kod sinusnog signala, gde je amplituda 1,41 puta veća od rms vrednosti, a peak-to-peak vrednost 2,82 puta veća. Pretpostavljajući da se radi o belom šumu, pp vrednost se dobija množenjem rms vrednosti sa faktorom 8, odakle sledi da je u konkretnom slučaju En,pp = 22,4mV.
Pošto proizvodjač za taj interval navodi tipičnu vrednost od 17,5mV, a naš proračun važi za max. vrednost gustine šuma, možemo smatrati da je vrednost od 17,5mV verodostojna za tipičan senzor.
Evo primera:
Radi se o mostnoj dizalici za brodove
koja ima 4kom po 3fazna frekvenčnika 4Q koji se napajaju sa 600VDC 4Q PFCjima (mnogo njih u paraleli)
svaki frekvenčnik je cca 1MVApeak sa strujnim limiterima od po 1K2Apeak/fazi
4Q pošto u kočenju tereta ili nekim drugim sufixima energije, nju vračaju u VN mrežu
Frekvenčnik ima po 9 HB devica (vidi sliku)
koji se drivaju sa posebnih plačica totem-polovima za svaki device HBa
Tu su one pomenute predene parice prema Gatu i Emitoru svakog devica, gdje su na driver PCBjima
oni otpori ranga 0R5-3R koje je Macola spominjao.
Ako bolje pogledate sliku HB IGBTja uočičete predisponiran priklop predene parice na Gate-Emiter IGBTja !!!
Na žalost nisam mogao uslikivati te otpore, prekrivaju se lokalni MCU sa ispod PCB driverima.
još slika kako puknu IGBtji ko "petarde"
i kako pukne ko "kašikara" elko 4700uF na 600VDC,
izjeb* kalkulaciju onaj "kvadrat na U_dc"...
i
+/-300A LEM strujni sensori vrlo malih toleranci sa peakovima do 500A
EDIT:
vidi se na nekoj slici neka čudna boja na prstima,
to je boja Refoška (crnog istrijanskog vina) koja ne posustaje nikako,
kako sam ga ovih dana pretočio!
:-)
09-29-2016, 08:22 AM (This post was last modified: 09-29-2016, 08:22 AM by Macola.)
Dobro ti je to istrijansko vino, mada mu ja ne bih persirao :-)
Šalim se malo...
U takvim uređajima se moraju primeniti veoma stroga pravila oko međusobnih uticaja provodnika.
Najmanja sitnica nepravilnosti i imao si prilike da vidiš "kašikaru" KABUM!
Tu se u neposrednoj blizini "druže" kiloamperi i miliamperi, kilovolti i milivolti :-)
Za opseg struja recimo ispod 50mA ili 100mA pa sve do mikroamperskog opsega, najbolja je AKTIVNA metoda merenja struje gde se upotrebi OP koji ima malo jacu struju izlaza, npr OPA192 za max 50mA i gde prakticno nemamo burden voltage, svodi se na 0V, to je aktivni I/U konverter.
Ja sam to koristio npr merenje struje kroz diodu (ThermalTrack) gde mi je relativno nizak napon reference, u mom slucaju svega 2V tako da tu nisam mogao da koristim klasican Ampermetar sa unimera jer mi daje preveliku gresku zbog internog burden otpornika na tom mA opsegu.
Sa aktivnom metodom se dobiju rezultati prakticno bez greske.
Kao sto spomenuih, ja sam to napravio sa OPA192 i bateriskim napajanjem Li-ion 3.7V stim sto sam morao da napravim mali naponski inverter za negativnu granu napajanja.
Tacnost merenja pre svega zavisi od upotrebljenog Rf otpornika ali je bitno imati na umu da ovde nemamo burden voltage tj svodi se na offset samog OP koji je reda 10-ak uV i koji minimalno utice na kolo koje se meri.
09-29-2016, 05:38 PM (This post was last modified: 09-29-2016, 05:46 PM by Želja.)
(09-29-2016, 12:03 PM)vsavic Wrote: Merio sam do 30mA. Ovaj OPA192 kazu da je za high voltage preporucljiv. Ja sam sam merio ono na DC-u, 12v.
vsavic,
Pomešao si pojmove ... High voltage i High side ...
****
Šent se može nalaziti ili na pozitivnom vodu napajanja ili na negativnom ( ili na oba !)
Ako je na pozitivnom onda je u pitanju "high side" tehnika merenja struje
odnosno nijedan kraj šenta nije na masi kao što je to slučaj kada se špent
nalazi u negativnoj vodu napajanja. U tzakvoj situaciji obavezna je upotreba
diferencijalnog pojačivača.
Mnogo lakše i prirodnije je kada nam je jedan kraj šenta direktno na masi
odnosno "low side" tehnika merenja struje. U ovoj situaciji nije neophodna
upotreba diferencijalnog pojačivača, i nekad se pad napona na šentu tako
dimenzioniše da direktno odgovara potrebnom naponu od kontrolnog IC.
(Naravno, pod uslovom da je disipacija na šentu u dozvoljenim granicama)
Ponekad imamo potrebu da merimo struju u pozitivnoj grani i baš iz tog
razloga su razvijeni takvi "high side" shunt monitori.
09-29-2016, 06:07 PM (This post was last modified: 09-29-2016, 06:10 PM by Macola.)
Željo,
Sami proizvođači često nazivaju te high side merače i kao high voltage merače, čim "dohvate" preko 60-tak V.
Njima je high voltage na primer 100V. Dosta česta pojava koja malo zna da zbuni.
Razumljivo, pošto ne postoji jasna definicija u elektronskom svetu (kod jakostrujaša postoji).
Pogledaj ovaj, već u podnaslovu piše "high voltage" a najbolji iz serije dohvata svega 105V:
Da, nazivi baš nekad umeju da zavaraju ...
Biće da sam ja pogrešno stekao utisak da je vsavic pomešao pojmove.
Ali na kraju i nije loše da sve razjasnimo
Da dodam i ovaj link za TI-ov "trening" u 16 delova oko teme merenja struje.
Vrlo lepo i sazeto su kompletno prosli problematitiku merenja struje sa objasnjenjem svim mogucih izvora greske.
Kad budete odgledali zacudicete se koliko je to problematicno i koliko greska moze da bude velika, cak 40 do 100%!!! ... kad stignu do 1% greske u celom opsegu to je u laboratoriji "pice za sve"
The Basics
Session 1: When to choose a Current Sense Amp
Session 2: Current Sense Amp Design Considerations
Session 3: Implementation options for both high-side and low-side monitoring
Session 4: How to choose an appropriate Shunt Resistor
Understanding Error Sources
Session 5: Understanding different types of error in current shunt monitor designs
Session 6: Understanding gain errors
Session 7: Understanding offset errors
Session 8: Understanding filter related error
Session 9: Understanding common mode voltage error
Session 10: Understanding temperature related error
Session 11: Understanding power supply rejection error
Session 12: Understanding shunt resistor tolerance error
Advanced Topics
Session 13: Layout considerations for a Current Shunt Monitor circuit
Session 14: Debugging a Current Shunt Monitor circuit - where to probe
Session 15: Programming Power Setting
Session 16: Benefits of Integrated Precision Shunt Resistor
09-29-2016, 10:33 PM (This post was last modified: 09-29-2016, 10:36 PM by mikikg.)
Ovde su ustvari ispricali da prvo moras da definises prihvatljivu gresku merenja za odredjene uslove i odatle onda kreces da realizujes topologiju pretvaraca tj strujnog monitora ili pojacavaca, da li je greska 10%, 1%, 0.1%, 0.01%, to je 4-5 dekada tako skucene u prakticnoj realizaciji da je to "bolno" kada pravis nesto a ne ispadne kako si hteo.
Primer za 1% "najbolje" tacnosti se podrazumeva merenje na "punoj skali" (FS), sto je nezgodno iz razloga ako hocemo da odrzimo to na recimo pocetku opsega, taj deo mora da radi sa 0.01% ili bolje jer se sve greske akumuliraju u netacan rezultat merenja, ne moze obrnuto, uzecu za primer 1% komponentu i ispasce mi 1% tacno merenje ... moze u crtanom filmu za decu : )
(09-29-2016, 10:33 PM)mikikg Wrote: Ovde su ustvari ispricali da prvo moras da definises prihvatljivu gresku merenja za odredjene uslove i odatle onda kreces da realizujes topologiju pretvaraca tj strujnog monitora ili pojacavaca, da li je greska 10%, 1%, 0.1%, 0.01%, to je 4-5 dekada tako skucene u prakticnoj realizaciji da je to "bolno" kada pravis nesto a ne ispadne kako si hteo.
Primer za 1% "najbolje" tacnosti se podrazumeva merenje na "punoj skali" (FS), sto je nezgodno iz razloga ako hocemo da odrzimo to na recimo pocetku opsega, taj deo mora da radi sa 0.01% ili bolje jer se sve greske akumuliraju u netacan rezultat merenja, ne moze obrnuto, uzecu za primer 1% komponentu i ispasce mi 1% tacno merenje ... moze u crtanom filmu za decu : )
Da, da baš to.
Upravo sam o tim zabludama pisao u prvom postu, kojim sam pokrenuo temu.
Sva merenja su zahtevna stvar, a merenje struje posebno "bolna" tačka.
Kod šentova na primer, već u startu se unakrsno pojavljuje problem između merenja malenih otpornosti i merenja struje. Uzajamno pogoršavaju osobine onog drugog merenja što kasnije diže problem na kvadrat, plastično rečeno.
Čak i da se ne pominje brdo ostalih nuspojava, i ovo prvo je već mnogo...
Dovoljno je samo da se pođe od tačnosti samih šentova male otpornosti (u odnosu na cenu :-) pa su stvari jasnije na prvi pogled:
