Thread Rating:
  • 1 Vote(s) - 5 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
IOTA-CD, OME
#61
@samuki
Kablove od pojačala do zvučnika nisam menjao, samo ove unutar kućišta, od pločice do klema i same kleme. Bile su žice 0.75 mm^2 sa luster-klemama a sada su 2,5 kvadrata i lepši konektori Smile . Ono što mogu da izmerim je veći faktor prigušenja nego što je bio.

@boraomega
Hvala! Smile Vreme je bilo da se sredi.



Kad sam već spomenuo subjektivan doživljaj zvuka da kažem, da ne bude pogrešno shvaćeno. Ne zvuči sada lošije, samo možda malo drugačije. Uglavnom mi zvuči isto ili možda bolje u nekim stvarima, a ono što je možda lošije je kod ove pesme od 3:35 hor mi se sada čini nekako bližim nego što je bio ili što mi se čini da je bio, a meni se više sviđa kad je dalje, to je problem Rolleyes Big Grin
Reply
#62
Pa priguseniji je jer si lampe zapakovao u kutiju, greota, sad ne mozes da vidis kako greje pa da ti bude topliji zvuk
Reply
#63
Nije zvuk prigušeniji ako si to mislio, damping faktor je veći Smile Mereno na izlaznim konektorima. Zvuk je sasvim dobar Smile
Reply
#64
Bane zezam se ja malo. Znam da jevtaj amp briljirao na skupu.
Kakav preamp planiras za to pojacalo, mislim da bi tu najbolje pasovao neki buffer i nista drugo jer koliko se csecam nije falio gain signala?
Reply
#65
Ne znam, neki jednostavan ali ne jednostavniji nego što je potrebno Smile . Dovoljno bi bilo da ima regulaciju nivoa i selektor ulaza. Dodatno pojačanje nije neophodno, ali ako zatreba da može da se uključi prema potrebi. I bez operacionih pojačavača, nešto jednostavno tranzistorsko ili čak cevno.
Reply
#66
Uradiš samo bafer i selektor.
http://forum.yu3ma.net/showthread.php?ti...2#pid16102
Face up...make your stand and realise you're living in the golden years!
Reply
#67
Hvala, ali taj ne ispunjava uslov da je bez operacionih pojačavača, nekako sam skeptičan prema njima Smile
Reply
#68
Nemaš potrebe. I oni su sastavljeni od tranzistora i pasivnih elemenata...
U svakom slučaju može se isto to napraviti i sa tranzistorima ili lampama. Pun ih je net.
Face up...make your stand and realise you're living in the golden years!
Reply
#69
Mozda ideja.....
09-14-2014, 06:53 PM
Reply
#70
@TDA
Znam od čega su sastavljeni ali ne želim toliki broj tranzistora makar bili svi upareni i integrisani u jedno kućište Smile A i ne uklapa mi se nekako sa koncepcijom pojačala Undecided

@boraomega
Hvala! Ovo bi bila malo skuplja varijanta, ali izgleda interesantno. Imaću u vidu.
Reply
#71
Quote:Nisam, stvarno ima flekicu (na slici gledano, zatamnjenje gore na sredini), смотри Big Grin

Salim se ja malo, ali tacno je da sam poceo da mislim da se nesto izgubilo u zvuku u odnosu na ranije, i da mislim da nove (nove od pre 30 godina) ruske 6Н23П bolje ili bar drugacije sviraju nego PCC88 posle koliko vec radnih sati za 5 godina.


Mozemo da predjemo na ovu temu ako neko ima nesto da doda, da ne kvarimo ovu o zastiti

@EnaB,

To se zna dogoditi kada napon grejanja bude nešto manji od nominalnog.

Deluje bezazleno kada je napon grejanja manji na primer za svega 10% ali drastično brže potroši cevku, posebno ako cev radi sa nominalnom strujom katode. Osim toga degradira performanse i nove cevi.

Za dug upotrebni vek neke cevi, svakako uz pripadajući kvalitet prema proizvođaču, jako je važno da napon grejanja (čitaj temperatura katode) bude što tačniji a nikako manji.
Čak je bolje da bude nešto i veći neko nešto manji.

Kod pojačavača sa teme je ta cev jedina. Ne znam kako si rešio njeno grejanje, ali tih 6,3V mogu biti DC i takođe biti stabilisani sa na primer LM317 jer se radi o svega 300mA po cevi.
Te cevi koje su ti "ogluvele" možeš još malo "iscediti" sa pristojnim performansama ako im povećaš napon grejanja za 10-20%. To može recimo biti još koju stotiu radnih sati...
Naravno, kad staviš nove ne zaboraviš da vratiš stabilizator na 6,3-6.5V, ali mereno na pinovima podnožja cevi, jer tu je jedino validno, pod uslovom da ti nisu oksidisani kontakti podnožja.

Pozdrav

P.S.

Onaj moj lampašić, koji si video na skupu jednom prilikom, ima iste cevi već 25+ godina, ako ne i više. Povremeno im proverim emisiju i za sada je sve ok. Grejanje je 6,5V.
Reply
#72
Hvala Macola!

Kod mene je stabilisan napon grejanja, upravo sa LM317 kao i na Borinoj semi napajanja za IOTA-CD. Samo sto PCC88 trazi konstantnu struju grejanja 300mA, a to ispadne nesto preko 7V. Tako je i bilo podeseno na zagrejanu cev, 7 i nesto volti koliko je tebalo za 300mA, ali moguce da za taj napon nije bilo u svim radnim uslovima bas 300mA.

Prosli vikend sam ih vratio u pojacalo da malo pristedim novije. Za Ia=5mA, Ua=88V, Ug je oko -2V, a prema grafikonu proizvodjaca bi trebalo da bude oko -2,3V. Kod ovih novih, ruskih, na jednoj -1.9, na drugoj -1,5, sto mnogo vise odstupa nego one stare

Ne zvuce one lose, samo sam poceo da sumnjam da ne zvuce kao ranije pa sam hteo da probam sa novim
Reply
#73
A ti imaš PCC88 a ne ECC88 kako sam ja mislio.
Sve jedno. Kod bilo koje od njih se samo malo razlikuje napon grejanja, a za bilo koju bi bilo korisno oko +5% grejanja.

Malo ih podigni preko 300mA. Na primer 310-315mA i duže će živeti a i bolje raditi.

Pozz
Reply
#74
Za PCC88 napon grijanja je 7,6V, 300mA struja, vukla se dosta pogrešna informacoja da je 7V, pa čak da se može direkt na 6,3V umisto ECC88...
Reply
#75
Sada sam bas premerio za obe cevi, jednoj treba tacno 7,6V, a drugoj preko 7,9V za 300mA. U ovom pojacalo tih 5mA sa koliko radi moze i na 6,3V, isprobano, ali to verovatno nije bas pozeljan rezim rada.
Reply
#76
O naponu grejanja, tj. temperaturi katode se dugo vodila polemika još pre nekoliko decenija.

Naime, najbolje je definitivno da tolerancija temperature katode bude 0% jer je onda idealna ravnoteža isparavanja barijum oksida i najduži je radni vek cevi.

Postoje dve tvrdnje i obe su istinite:

- Ako je katoda previše hladna onda se formira hemijski sloj koji spreči emisiju i cev vremenom "ogluvi", odnosno opadne joj emisija. Takvu je tek ponekad moguće oporaviti kratkotrajnim pregrevanjem katode, potom vraćanjem u rad sa blago većim naponom grejanja.
Problem je maksimalno izražen kada je cev pod punim anodnim naponom a tek počinje da se zagreva. Posebno kod snažnih cevi, pa je dosta proizvođača nudilo poseban prekidač za grejanje, pa kad se sprava korektno zagreje onda drugim prekidačem uključujemo anodne napone.

- Ako je pak katoda previše topla, onda brže isparava barijum oksid i efekat je nepovratno smanjenje emisije cevi zbog ranije potrošenog depozita barijum oksida.


Oba procesa dovode do skraćenja veka cevi.

Međutim, sve te mere za tačnu temperaturu katode su od proizvođača dimenzionisane sa pretpostavkom o radu cevi sa punom discipacijom anode, gde se izgleda računa na dodatni unos toplote zračenjem, poreklom od anode i rešetki,

Pošto je to dobro izolovana sredina, u visokom vakuumu, koja minimalno odvodi toplotu konvekcijom (kroz nožice i njihov kontak sa staklom) a pretežno gubi toplotu zračenjem, onda sledi da će tek sa punom discipacijom anode (jer njeno zračenje se emituje i ka spolja i ka katodi istovremeno) imati nominalnu temperaturu katode i najduži vek sa mogućom punom emisijom.

To jest, nedovoljno opterećena cev (a u ređim slučajevima to nije tako, jer se uvek ostavlja neka rezerva) imaće umereno pothlađenu katodu sa težnjom ka stvaranju štetnih depozita na površini, koji ponekad mogu biti teško reverzibilni čak i kada pokušamo da je oporavimo pregrevanjem.

Iz nekog višedecenijskog iskustva sa cevima, jer sam počeo kada je ta tehnika kod nas tek počela da se zamenjuje poluprovodnicima, uverio sam se u duži vek određene grupe cevi na mestima gde su ljudi imali nominalni ili blago viši napon mreže, a čestu pojavu "gluvih" cevi tamo gde je bila "slaba struja", tj. tamo gde je napon mreže bio ispod nominalnog.

Naime, tamo gde je napon bio blago viši, kraće su živele cevi kojima je discipacija bila maksimalna (izlazne pentode kod CRT TV) a manje signalne cevi su imale izuzetno dug vek.
Tamo gde je napon bio niži, izlazne cevi su živele duže a katodna cev i signalne cevi su brže dospevale u "gluvo" stanje sa naglim gubitkom emisije, gde je nekad pomagala regeneracija i pregrevanje a nekad ni to.

Pokušao sam to sebi da objasnim i jedino rešenje je bilo u nedovoljnom ili prekomernom unosu toplote u katodu, poreklom od discipacije anode i rešetki.

Pošto sam nekada davno pravio više desetina cevnih naprava i uvek bio sklon eksperimentima, neke sam poddimenzionisao a neke predimenzionisao što se tiče napona grejanja (naravno blago, svega par procenata).

Decenije su dale korpus delikti u korist životnog veka cevi sa blago povećanim grejanjem, a pod uslovom da ne rade sa maksimalnom discipacijom.

Izgleda da je sa manjom discipacijom anode potrebna malo veća energija vlakna zagrevanja katode da bi njena temperatura bila najbliže onoj poželjnoj toleranciji od 0%...

Moja iskustva su takva.

Pozdrav

P.S.

U sredini koja je u visokom vakuumu i ima neke refleksione slojeve ka unutra okrenute (kao kod mnogih cevi), svega +-0,5W kontinualne discipacije kroz izvesno vreme bitno promeni temperaturu te sredine.
Reply
#77
Vezano za strujno gonjenje lampi. Jedan stari lisac na tome polju je kod jednog pretpojačala sa 13dr7 lampama spojio grijače u seriju i napajao ih sa strujnim izvorom napravljenim sa lm317 tako da je strruja uvijek ona koja treba biti a napon naravno koliki ispadne.
Reply
#78
Evo PHILIPS data sheet za PCC88 iz 1970. godine  Smile
gde se vidi da je Uf=7.6V a If=300mA.

Ali za istu lampu samo sto je proizvodjac firma TESLA je Uf=7V a If=300mA
Evo i data sheet za TESLA PCC88 iz 1960. godine

Mada je i PHILIPS u pocetku radio te lampe sa Uf=7V pa je kasnije menjao u novijoj izradi
Ovde se vidi da je 1958. poceo sa tom od 7V Uf a kasnije 1962.
vec pravio za 7.6V Uf


Sve ovo mozda i nije toliko bitno ali su mi zanimljive godine iz kojih datira dokumentacija mislim da je malo onih, sa ovog foruma koji su rodjeni pre tih godina..
LP
YuMERA
Reply
#79
Mislin da je to bila greška u datasheet, za ECC88, 6,3V x 0,365A = 2,995W, za PCC88 7,6 x 0,3A = 2,28W, tako da mi se ćini 7,6 ispravno.
Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 1 Guest(s)