Ukratko oko prilozene tablice, tu su prikazane oznake za obelezavanje SMD kondenzatora.
Na primer standardan MLC sa tipom "X7R" znaci da je taj kondenator predvidjen za -55C* (X), da je za maksimalnu temperaturu +125C* (7) i da mu je temperaturni koeficijent +/-15% ( R ). To su standardni povoljni kondenzatori za raznu upotrebu, uglavnom se koriste za decoupling napajanja. Imaju veliku "gustinu" kapaciteta naspram gabarita, drasticno vecu nego kod NP0. Generalno imaju malo problema sa piezzo elektricnim efektom i nisu zgodni za "signale", zgodni su kao sto spomenuh za "napajanje".
NP0 (N-P-nula) je drugi tip dielektrika, on se odlikuje veoma stabilnim temperaturnim koeficijentom tj ne menja bitno kapacitet naspram temperature.
Ti kondenzatori se prave do nekih 10nF, nema ih za vece kapacitete. Nemaju problema sa piezzo elektricnim efektom. Koriste se za razne filtere, oscilatore i ostale kompenzacione mreze gde se traze stabilne karakteristike naspram temperature.
Postoje pod-tipovi tih kondenzatora koji imaju tacno specificiran negativan ili pozitivan temperaturni koeficijent, npr N150 i onda se tako u kolu biraju i projektuju da kompenzuju termicko ponasanje drugih komponenti (poluprovodnika, otpornika itd), dakle primer, kolo samo po sebi ima neki pozitivan temp koeficijent, onda se "tu negde umetne" kondenzator koji ima isti toliki ali negativni koeficijent pa na kraju to ispadne da je kolo "stabilno" na temperaturu.
Ostali tipovi (nepolarisanih) SMD kondenzatora se redje susrecu (metalizirani polipropilen), nisu bas sjajni sa cenom ali oni spadaju medju najkvalitetnije kondenzatore i stavljaju se kada je bas problem sa gabaritima gde sve mora da bude zgusnuto sto blize i gde se u kolu barata relativno velikim vrsnim strujama i frekvencijama.
Na primer standardan MLC sa tipom "X7R" znaci da je taj kondenator predvidjen za -55C* (X), da je za maksimalnu temperaturu +125C* (7) i da mu je temperaturni koeficijent +/-15% ( R ). To su standardni povoljni kondenzatori za raznu upotrebu, uglavnom se koriste za decoupling napajanja. Imaju veliku "gustinu" kapaciteta naspram gabarita, drasticno vecu nego kod NP0. Generalno imaju malo problema sa piezzo elektricnim efektom i nisu zgodni za "signale", zgodni su kao sto spomenuh za "napajanje".
NP0 (N-P-nula) je drugi tip dielektrika, on se odlikuje veoma stabilnim temperaturnim koeficijentom tj ne menja bitno kapacitet naspram temperature.
Ti kondenzatori se prave do nekih 10nF, nema ih za vece kapacitete. Nemaju problema sa piezzo elektricnim efektom. Koriste se za razne filtere, oscilatore i ostale kompenzacione mreze gde se traze stabilne karakteristike naspram temperature.
Postoje pod-tipovi tih kondenzatora koji imaju tacno specificiran negativan ili pozitivan temperaturni koeficijent, npr N150 i onda se tako u kolu biraju i projektuju da kompenzuju termicko ponasanje drugih komponenti (poluprovodnika, otpornika itd), dakle primer, kolo samo po sebi ima neki pozitivan temp koeficijent, onda se "tu negde umetne" kondenzator koji ima isti toliki ali negativni koeficijent pa na kraju to ispadne da je kolo "stabilno" na temperaturu.
Ostali tipovi (nepolarisanih) SMD kondenzatora se redje susrecu (metalizirani polipropilen), nisu bas sjajni sa cenom ali oni spadaju medju najkvalitetnije kondenzatore i stavljaju se kada je bas problem sa gabaritima gde sve mora da bude zgusnuto sto blize i gde se u kolu barata relativno velikim vrsnim strujama i frekvencijama.