Materijali štetni po zdravlje u stambenim objektima

[Millan]

Macola, zgrade se nisu otopile. Da bi se čelik istopi potrebno je tokom nekog vremena taj komad čelika zagrejati na nekih 1700°C, a to nije nimalo jednostavno. A nije ni bilo potrebno teroristima. Dovoljno je bilo da se određen broj čeličnih stubova u jednoj zoni zgrade (par spratova) ugreje na 600-700°C. Na toj temperaturi Jangov moduo elastičnosti pada na približno 1/3 uobičajene vrednosti. Ovaj moduo je mera krutosti materijala. Ako se greda od jednog materijala deformiše 1mm, a greda identične geometrije, ali napravljena od drugog materijala deformiše 2mm, onda ovaj drugi ima moduo elastičnosti 2 puta manji. Drugim rečima, kad se čelik zagrejao na pomenutu temperaturu, to je bilo kao da smo taj stub opteretili sa 3 puta većim opterećenjem. Kao što je NIXIE već rekao, Ojlerova sila izvijanja je postala 3 put veća, a u praksi je to bilo praktično nemoguće. Odnosno bilo bi moguće samo ako bi neko zagrejao određenu grupu bliskih stubova na tu visoku temperaturu. Tad su oni jedan za drugim otkazali u vrlo kratkom vremenskom intervalu. Kad je prvi stub otkazao, izvio se, on više nije mogao da nosi opterećenje, došlo je do preraspodele njegovog tereta na druge okolne stubove, a pošto su i oni bili ugrejani i blizu kritičnog stanja, taj novi dodatak tereta neki stub nije mogao više da prihvati, pa je i on se izvio. Sad se preraspoređuje opterećenje koja su ranije nosila 2 stuba, dodatak tereta je sad i veći nego delić sekunde ranije i priča je gotova. Ove preraspodele su trenutne i izazivaju kolaps celog sprata u trenu. Kad jedan sprat prestane da nosi, onda cela konstrukcija iznad tog sprata počinje relativno sporije da pada, zbog inercije. To se zove domino efekat i bio je vrlo vidljiv na snimcima.
Dakle, nema potrebe da se čelik istopi, bilo je dovoljno da se samo jedna zona ugreje na trećinu temperature topljenja, da dođe do kolapsa cele zgrade. Dakle, samo zapaljeni kerozin koji greje čelične stubove, kojima opada moduo elastičnosti ispod kritičnog nivoa, stubovi počinju da se izvijaju i prestaju da nose teret iznad sebe. Ne treba nikakav doprinos Al, kiseonika je bilo više nego dovoljno, jer su avioni napravili dovoljno veliku promaju kroz otvor koji su napravili prilikom udara i to je sve.
Kao što sam rekao u ranijem postu, sa boljom termičkom izolacijom stubova, kolaps bi se odložio, ali je bio neminovan jer su avioni oteti sa punim rezervoarima kerozina i predviđeni letovi su bili dugi. Dakle, izabrani su avioni sa najvećim količinama kerozina što su se mogli naći u blizini Svetskog trgovačkog centra. Oba aviona su poletela iz Bostona u pravcu Los Anđelesa, a NY im je bio usput i imali su taman vremena za otmicu, a da ne skreću prerano sa kursa i pokažu svoje prave namere...