08-23-2017, 09:31 PM
Nema me ceo dan, pa je red da se i ja malo umesam u diskusiju. Model nisam napravio, jer nisam stigao zbog drugih obaveza, ali cu ga sigurno napraviti. Pre svega bi zeleo da kazem par reci vezano za modele, teoriju i praksu.
Na forumu ima dosta clanova koji me licno poznaju i znaju da sam dosta dugo u praksi i da priznajem samo krajni rezultat i resenje koje radi. Pre fakulteta sam bio na praksi u firmi u KG-u koja se bavila projektovanjem PLC-ova i automatizacijom procesa i pogona. Necu da imenujem firmu. Ko me zna, zna o kojoj firmi je rec. Tu sam dobio prvo pravo prakticno znanje iz elektronike i industrijske automatike, kao srednjoskolac. Cak sam imao i nekoliko svojih implementacija od seme, pcb-a, programiranja MCU-a, pa do ugradnje u upravljacki orman i pustanja u rad. Tada sam video sta znaci upravljanje trijakom u prisustvu induktivnih potrosaca (realno okruzenje) i kako se trijaci ukljucuju sami od sebe, a sve je lepo radilo na stolu. Potrosac je bila sijalica na ispitnom stolu. Ja samo blejim i nemam pojma sta se desava. Onda je neko dosao i stavio RC clan i trijaci krenuli da se ukljuciju kada dobiju impuls od MCU-a. Nisam imao predstavu sta znaci RC clan, a kamoli koja je njegova svrha. Objasnili mi ljudi, ali ja to tada nisam mogao da razumem.
Krenuo na faks i pocinjem da slusam predmet teorija sistema automatskog upravljanja, a ono samo neka teska matematika i neki silni modeli. Ja se pitam, sta ce sve ovo cudo, kada ljudi podesavaju PID-ove bez ikakvih modela i postanem ubedjenja da je to samo gradivo da bi neko nesto predavao. Naravno da sam pogresio. Problem je bio u tome, jer onaj ko nam je predavao nije imao nikakvog prakticnog iskustva i nije mogao nikako da na proveze svu tu matematiku sa industrijom. Ipak se skolujemo za inzenjera, a ne za naucnika.
Zavrsim faks i dalje nemam pojma cemu sva ta matematika, dok nisam dosao u pricu elektrofizioloskih pojacavaca. Pogledam neku semu i kao je razumem, a pojma nemam kako radi. E tada sam se setio one price iz automatike i krenuo da primenjujem to steceno matematicko znanje da bih analizirao posmatrani pojacavac. Na kraju dobijem neku funkciju prenosa i onda mi postane sve jasno kako kolo radi. Kasnije sam krenuo iz licnog hira da na taj nacin analiziram svako kolo, samo da bi meni bilo skroz jasno kako posmatrano kolo funkcionise.
Samo da rezimiram pricu. Detaljan matematicki model NE MOZE NIKADA da se napravi. Svaki model ima ogromna odsupanja od realnosti. Matematicki modeli sluze da razjasne kako nesto funkcionise i da se opravda postojanje odredjenih dodataka u kolu. To je moje misljenje.
Sto se tice "obicnog kontaktora", mislim da nijedna komponenta u elektronici ne moze da se smatra kao jednostavnom i da sama elektronika nikada nije na izvolte, vec za i najjednostavnije kolo mora da se ulozi neki rad kako bi proradilo. Da nije tako, svi bi se bavili elektronikom.
Kako vreme prolazi, a staz u elektronici se povecava, dolazim do zakljucka da su najkomplikovanije komponente kalem i kondenzator. Koliko muke te dve komponente mogu da zadaju, to je haos. O analognim kolima sa operacionim pojacavacima i analizi stabilnosti sistema necu ni da pricam.
Macola je npr. ceo svoj radni vek proveo da bi se izborio sa induktivnim potrosacima. Toliko samo o jednostavnosti jedne obicne spulnice. Tu je ulozio silno vreme, prvo za razumevanje pojava i prelaznih procesa, mehanickih karakteristika, realnog okruzenja itd, pa tek onda na pobedjivanje nezeljenih karakteristika i postizanja onoga sto je Miki napisao, a to je R+j0. Mislim da je to dovoljan pokazatelj koliko je to komplikovano. Sve to ne bi mogao da uradi bez matematickog razumevanja (laboratorijske provere necu da spominjem, posto se one podrazumevaju). Da li je mogao da implementira buck konvertor, bez prolaska kroz matematiku i razjasnjenje principa rada? Necu ni da spominjem rezonantne konvertore!!!
Samo bih na kraju da dodam, ili da malo modifikujem drugara Papka svojim recima, a to je: poznavanje matematike i pravljenje modela zarad razumevanja pojedinih procesa (zajedno sa praksom) razlikuje obicnog inzenjera od vrhunskog inzenjera!!!
Na forumu ima dosta clanova koji me licno poznaju i znaju da sam dosta dugo u praksi i da priznajem samo krajni rezultat i resenje koje radi. Pre fakulteta sam bio na praksi u firmi u KG-u koja se bavila projektovanjem PLC-ova i automatizacijom procesa i pogona. Necu da imenujem firmu. Ko me zna, zna o kojoj firmi je rec. Tu sam dobio prvo pravo prakticno znanje iz elektronike i industrijske automatike, kao srednjoskolac. Cak sam imao i nekoliko svojih implementacija od seme, pcb-a, programiranja MCU-a, pa do ugradnje u upravljacki orman i pustanja u rad. Tada sam video sta znaci upravljanje trijakom u prisustvu induktivnih potrosaca (realno okruzenje) i kako se trijaci ukljucuju sami od sebe, a sve je lepo radilo na stolu. Potrosac je bila sijalica na ispitnom stolu. Ja samo blejim i nemam pojma sta se desava. Onda je neko dosao i stavio RC clan i trijaci krenuli da se ukljuciju kada dobiju impuls od MCU-a. Nisam imao predstavu sta znaci RC clan, a kamoli koja je njegova svrha. Objasnili mi ljudi, ali ja to tada nisam mogao da razumem.
Krenuo na faks i pocinjem da slusam predmet teorija sistema automatskog upravljanja, a ono samo neka teska matematika i neki silni modeli. Ja se pitam, sta ce sve ovo cudo, kada ljudi podesavaju PID-ove bez ikakvih modela i postanem ubedjenja da je to samo gradivo da bi neko nesto predavao. Naravno da sam pogresio. Problem je bio u tome, jer onaj ko nam je predavao nije imao nikakvog prakticnog iskustva i nije mogao nikako da na proveze svu tu matematiku sa industrijom. Ipak se skolujemo za inzenjera, a ne za naucnika.
Zavrsim faks i dalje nemam pojma cemu sva ta matematika, dok nisam dosao u pricu elektrofizioloskih pojacavaca. Pogledam neku semu i kao je razumem, a pojma nemam kako radi. E tada sam se setio one price iz automatike i krenuo da primenjujem to steceno matematicko znanje da bih analizirao posmatrani pojacavac. Na kraju dobijem neku funkciju prenosa i onda mi postane sve jasno kako kolo radi. Kasnije sam krenuo iz licnog hira da na taj nacin analiziram svako kolo, samo da bi meni bilo skroz jasno kako posmatrano kolo funkcionise.
Samo da rezimiram pricu. Detaljan matematicki model NE MOZE NIKADA da se napravi. Svaki model ima ogromna odsupanja od realnosti. Matematicki modeli sluze da razjasne kako nesto funkcionise i da se opravda postojanje odredjenih dodataka u kolu. To je moje misljenje.
Sto se tice "obicnog kontaktora", mislim da nijedna komponenta u elektronici ne moze da se smatra kao jednostavnom i da sama elektronika nikada nije na izvolte, vec za i najjednostavnije kolo mora da se ulozi neki rad kako bi proradilo. Da nije tako, svi bi se bavili elektronikom.
Kako vreme prolazi, a staz u elektronici se povecava, dolazim do zakljucka da su najkomplikovanije komponente kalem i kondenzator. Koliko muke te dve komponente mogu da zadaju, to je haos. O analognim kolima sa operacionim pojacavacima i analizi stabilnosti sistema necu ni da pricam.
Macola je npr. ceo svoj radni vek proveo da bi se izborio sa induktivnim potrosacima. Toliko samo o jednostavnosti jedne obicne spulnice. Tu je ulozio silno vreme, prvo za razumevanje pojava i prelaznih procesa, mehanickih karakteristika, realnog okruzenja itd, pa tek onda na pobedjivanje nezeljenih karakteristika i postizanja onoga sto je Miki napisao, a to je R+j0. Mislim da je to dovoljan pokazatelj koliko je to komplikovano. Sve to ne bi mogao da uradi bez matematickog razumevanja (laboratorijske provere necu da spominjem, posto se one podrazumevaju). Da li je mogao da implementira buck konvertor, bez prolaska kroz matematiku i razjasnjenje principa rada? Necu ni da spominjem rezonantne konvertore!!!
Samo bih na kraju da dodam, ili da malo modifikujem drugara Papka svojim recima, a to je: poznavanje matematike i pravljenje modela zarad razumevanja pojedinih procesa (zajedno sa praksom) razlikuje obicnog inzenjera od vrhunskog inzenjera!!!