03-20-2016, 12:37 PM
Evo sa jednog drugog sajta prepisano:
"Mala škola hemije
Published 28, January, 2010
Mala škola hemije
U 12 grama ugljenikovog izotopa C12 nalazi se 6,022 · 1023 atoma ugljenika. Ovaj broj se naziva Avogadrov broj ili Avogadrova konstanta. Italijanski naučnik Avogadro (Amadeo Avogadro, 1776-1856), tvorac molekulske teorije gasova, je ovo prvo postavio kao pretpostavku, što je kasnije dokazano eksperimentalnim metodama i tvrdi da za sve gasovite elemente važi pravilo da je broj čestica u molu elementa (mol je količina supstance koja je jednaka masi u gramima, kolika je atomska masa te supstance) jednak i da iznosi upravo koliko iznosi Avogadrov broj. Za gasove koji se nalaze u molekulskom stanju kao O2, H2, u molu se posmatra broj molekula, dok se kod plemenitih elementa posmatraju samo atomi.Kako bi to izgledalo u praksi? Ako posmatramo vodonik, koji se u prirodi nalazi u molekulskom obliku H2, njegova atomska masa je 1 odnosno 2 jer je u molekulskom stanju, pa je njegova molarna masa 2g. U jednom molu, to jest 2g, ima 6,022 · 1023 molekula H2. Istom računicom je O2 = 2 x 16g = 32g. Znači, mol molekul kiseonika ima masu od 32g.
Druga interesantna stvar u Avogadrovom zakonu je da bez obzira na atomsku masu, broj čestica, u gasovitom stanju, različitih elemenata pri istom pritisku i temperaturi ima istu zapreminu. Na 0oC i atmosferskom pritisku 101,3 kPa ima zapreminu od 22,4 dm3.
Da bi prešli na poentu cele priče moraćemo da se pozabavimo jos malo hemijom.
Elektroliza je razlaganje hemijskog jedinjenja pomoću električne energije. Za nas je interesantna elektroliza vode. Hemijska oznaka vode je H2O i sastoji se od 2 atoma vodonika i jednog atoma kiseonika. Spuštanjem inertnih elektroda u vodu i proticanje struje kroz njih uzrokovaće (uz pomoć katalizatora) razlaganje vode na vodonik i kiseonik. Iako se i vodonik i kiseonik razlažu u atomskom stanju, zbog vrlo nestabilnog stanja oni se odmah vežu u molekulski oblik H2 i O2.. Ova dva gasa su interesantna za nas i iskoristićemo ih u prethodno navedenom zakonu.
Ako uzmemo da jedan dm3 (litar) vode ima masu 1kg, računicom dobijamo da u 1kg vode imamo, na osnovu atomskih masa, 1/9 vodonika i 8/9 kiseonika posmatrano u masama. Kako smo došli do ove računice? Jedan mol vode se sastoji od 2 vodonika, čija je molarna masa 2g i jednog atoma kiseonika, čija je molarna masa 16g, sto je ukupno 18g. 2 grama vodonika su 1/9 mase molekula vode, tako da u 1kg vode imamo 111,11g vodonika i 888,89g kiseonika. Kako je jedan mol molekul vodonika 2g, u litri vode imamo 111,11 : 2 = 55,55 molova vodonika H2 i 888,89 : 32 = 27,78 molova kiseonika.O2. Ukupno imamo oko 88,3 mola gasa. Kako je jedan mol gasa 22,4 dm3 dobijamo, da na 0oC stepeni i atmosferskom pritisku 101,3 kPa, iz 1 litra vode elektrolizom dobijamo oko 1980 litara mešavine gasa O2 I H2.
Motori sa unutrašnjim sagorevanjem
Motori sa unutrašnjim sagorevanjem ili SUS motori se grubo dele na dve grupe: strujne motore i motore promenljive zapremine. Strujni motori su, uglavnom, turbinski (kao na avionima), dok su motori sa promenljivom zapreminom oni koji su nam bliži i nalaze se u svim vozilima. Zajedničko za obe vrste motora je da za svoj rad koriste fosilno gorivo (benzin, dizel, plin LPG). Sagorevanjem fosilnih goriva toplotna energija se pretvara u rad koji koristimo za pokretanje vozila. Na žalost veliki deo energije prilikom sagorevanja ostane neiskorišćen ili izgubljen, pa tako najsavremeniji motori imaju stepen iskorišćenosti oko 40%, dok veliki deo ode u toplotu i kroz auspuh nesagoreo.
Za sagorevanje fosilnog goriva potreban je kiseonik koji motori uzimaju iz vazduha. Procenat kiseonika u vazduhu je oko 20% dok je ostalo azot i u maloj meri neki drugi elementi. Nepoželjan proizvod sagorevanja je CO2 ugljen-dioksid sa izuzetno velikim toplotnim kapacitetom. Stepen korisnog dejstva bi se mogao povećati ako bi se povećala količina kiseonika u usisu motora. Ovo se do sad rešavalo turbinama (turbo motori), koje su utiskivale veću količinu vazduha u cilindre i hladnjacima (interkuler), koji hlade komprimovan vazduh iz turbine, iz razloga da što više vazduha uđe u cilindre.
Ako bismo uspeli da dodatno dovedemo kiseonik poboljšali bi karakteristike motora. Za to nam služi elektroliza. Tu se postavlja prvo pitanje:
– ako uložimo energiju u elektrolizu, kako ćemo dobiti više nego što smo uložili?
Ne koristimo energiju sagorevanja vodonika i kiseonika direktno, već koristimo kiseonik za bolje sagorevanje fosilnog goriva. Osim toga, povećana količina kiseonika pomaže da sav ugljen monoksid totalno sagori, količina goriva za istu snagu je manja pa je i količina ugljen dioksida na izduvu manja. Višak kiseonika i vodonika sagori u vodu dodajući time deo energije, pošto se na izduvu automobila dobija vodena para koja ima manji toplotni kapacitet od ugljen-dioksida i temperatura izduva je manja. Rezultati dobijeni ovom računicom kažu sledeće: manje ugljen-monoksida CO, manje ugljen-dioksida CO2, povećana snaga motora i obrtni moment, smanjena potrošnja goriva. Višak kiseonika i vodonika u auspuhu sagori u vodenu paru. Pored toga, na izduvu dobijamo i deo kiseonika. Odakle kiseonik? Ako ubrizgavamo manje goriva za isti broj obrtaja motora logično je da će deo kiseonika iz vazduha biti višak. Višestruka dobit, a uzimajućći u obzir ekologiju dobit je jos veća.
Zaključak
Ugljen dioksid CO2 koriste biljke za fotosintezu i on je u tom slučaju koristan. Problem je što se u industriji on proizvodi u ogromnim količinama a šume se sve više seku i uništavaju. Raspored energetskih nivoa ugljen-dioksida ima jednu specifičnost da pri prijemu energije (svetlost) elektron prelazi u viši energetski nivo, a vraća se preko dva energetska podnivoa i pri tom oslobađa toplotu. Na taj način se sunčeva svetlost pretvara u toplotu što dovodi do zagrevanja atmosfere. Da postoji mnogo biljaka, problem zagrevanja ne bi bio toliko ubrzan poslednjih godina.
Osim problema sa ugljen-dioksidom postoji problem i sa fosilnim gorivom, čije su količine ograničene, pa je poslednji trenutak da se okrenemo nauci i pokušamo da što bolje iskoristimo postojeća znanja.
Dipl. biolog D. S."
Jedini nedostatak HHO generatora na benzinskim i LPG motorima je proizvodnja ozona koji se talogi pri zemlji a otrovan je.
"Mala škola hemije
Published 28, January, 2010
Mala škola hemije
U 12 grama ugljenikovog izotopa C12 nalazi se 6,022 · 1023 atoma ugljenika. Ovaj broj se naziva Avogadrov broj ili Avogadrova konstanta. Italijanski naučnik Avogadro (Amadeo Avogadro, 1776-1856), tvorac molekulske teorije gasova, je ovo prvo postavio kao pretpostavku, što je kasnije dokazano eksperimentalnim metodama i tvrdi da za sve gasovite elemente važi pravilo da je broj čestica u molu elementa (mol je količina supstance koja je jednaka masi u gramima, kolika je atomska masa te supstance) jednak i da iznosi upravo koliko iznosi Avogadrov broj. Za gasove koji se nalaze u molekulskom stanju kao O2, H2, u molu se posmatra broj molekula, dok se kod plemenitih elementa posmatraju samo atomi.Kako bi to izgledalo u praksi? Ako posmatramo vodonik, koji se u prirodi nalazi u molekulskom obliku H2, njegova atomska masa je 1 odnosno 2 jer je u molekulskom stanju, pa je njegova molarna masa 2g. U jednom molu, to jest 2g, ima 6,022 · 1023 molekula H2. Istom računicom je O2 = 2 x 16g = 32g. Znači, mol molekul kiseonika ima masu od 32g.
Druga interesantna stvar u Avogadrovom zakonu je da bez obzira na atomsku masu, broj čestica, u gasovitom stanju, različitih elemenata pri istom pritisku i temperaturi ima istu zapreminu. Na 0oC i atmosferskom pritisku 101,3 kPa ima zapreminu od 22,4 dm3.
Da bi prešli na poentu cele priče moraćemo da se pozabavimo jos malo hemijom.
Elektroliza je razlaganje hemijskog jedinjenja pomoću električne energije. Za nas je interesantna elektroliza vode. Hemijska oznaka vode je H2O i sastoji se od 2 atoma vodonika i jednog atoma kiseonika. Spuštanjem inertnih elektroda u vodu i proticanje struje kroz njih uzrokovaće (uz pomoć katalizatora) razlaganje vode na vodonik i kiseonik. Iako se i vodonik i kiseonik razlažu u atomskom stanju, zbog vrlo nestabilnog stanja oni se odmah vežu u molekulski oblik H2 i O2.. Ova dva gasa su interesantna za nas i iskoristićemo ih u prethodno navedenom zakonu.
Ako uzmemo da jedan dm3 (litar) vode ima masu 1kg, računicom dobijamo da u 1kg vode imamo, na osnovu atomskih masa, 1/9 vodonika i 8/9 kiseonika posmatrano u masama. Kako smo došli do ove računice? Jedan mol vode se sastoji od 2 vodonika, čija je molarna masa 2g i jednog atoma kiseonika, čija je molarna masa 16g, sto je ukupno 18g. 2 grama vodonika su 1/9 mase molekula vode, tako da u 1kg vode imamo 111,11g vodonika i 888,89g kiseonika. Kako je jedan mol molekul vodonika 2g, u litri vode imamo 111,11 : 2 = 55,55 molova vodonika H2 i 888,89 : 32 = 27,78 molova kiseonika.O2. Ukupno imamo oko 88,3 mola gasa. Kako je jedan mol gasa 22,4 dm3 dobijamo, da na 0oC stepeni i atmosferskom pritisku 101,3 kPa, iz 1 litra vode elektrolizom dobijamo oko 1980 litara mešavine gasa O2 I H2.
Motori sa unutrašnjim sagorevanjem
Motori sa unutrašnjim sagorevanjem ili SUS motori se grubo dele na dve grupe: strujne motore i motore promenljive zapremine. Strujni motori su, uglavnom, turbinski (kao na avionima), dok su motori sa promenljivom zapreminom oni koji su nam bliži i nalaze se u svim vozilima. Zajedničko za obe vrste motora je da za svoj rad koriste fosilno gorivo (benzin, dizel, plin LPG). Sagorevanjem fosilnih goriva toplotna energija se pretvara u rad koji koristimo za pokretanje vozila. Na žalost veliki deo energije prilikom sagorevanja ostane neiskorišćen ili izgubljen, pa tako najsavremeniji motori imaju stepen iskorišćenosti oko 40%, dok veliki deo ode u toplotu i kroz auspuh nesagoreo.
Za sagorevanje fosilnog goriva potreban je kiseonik koji motori uzimaju iz vazduha. Procenat kiseonika u vazduhu je oko 20% dok je ostalo azot i u maloj meri neki drugi elementi. Nepoželjan proizvod sagorevanja je CO2 ugljen-dioksid sa izuzetno velikim toplotnim kapacitetom. Stepen korisnog dejstva bi se mogao povećati ako bi se povećala količina kiseonika u usisu motora. Ovo se do sad rešavalo turbinama (turbo motori), koje su utiskivale veću količinu vazduha u cilindre i hladnjacima (interkuler), koji hlade komprimovan vazduh iz turbine, iz razloga da što više vazduha uđe u cilindre.
Ako bismo uspeli da dodatno dovedemo kiseonik poboljšali bi karakteristike motora. Za to nam služi elektroliza. Tu se postavlja prvo pitanje:
– ako uložimo energiju u elektrolizu, kako ćemo dobiti više nego što smo uložili?
Ne koristimo energiju sagorevanja vodonika i kiseonika direktno, već koristimo kiseonik za bolje sagorevanje fosilnog goriva. Osim toga, povećana količina kiseonika pomaže da sav ugljen monoksid totalno sagori, količina goriva za istu snagu je manja pa je i količina ugljen dioksida na izduvu manja. Višak kiseonika i vodonika sagori u vodu dodajući time deo energije, pošto se na izduvu automobila dobija vodena para koja ima manji toplotni kapacitet od ugljen-dioksida i temperatura izduva je manja. Rezultati dobijeni ovom računicom kažu sledeće: manje ugljen-monoksida CO, manje ugljen-dioksida CO2, povećana snaga motora i obrtni moment, smanjena potrošnja goriva. Višak kiseonika i vodonika u auspuhu sagori u vodenu paru. Pored toga, na izduvu dobijamo i deo kiseonika. Odakle kiseonik? Ako ubrizgavamo manje goriva za isti broj obrtaja motora logično je da će deo kiseonika iz vazduha biti višak. Višestruka dobit, a uzimajućći u obzir ekologiju dobit je jos veća.
Zaključak
Ugljen dioksid CO2 koriste biljke za fotosintezu i on je u tom slučaju koristan. Problem je što se u industriji on proizvodi u ogromnim količinama a šume se sve više seku i uništavaju. Raspored energetskih nivoa ugljen-dioksida ima jednu specifičnost da pri prijemu energije (svetlost) elektron prelazi u viši energetski nivo, a vraća se preko dva energetska podnivoa i pri tom oslobađa toplotu. Na taj način se sunčeva svetlost pretvara u toplotu što dovodi do zagrevanja atmosfere. Da postoji mnogo biljaka, problem zagrevanja ne bi bio toliko ubrzan poslednjih godina.
Osim problema sa ugljen-dioksidom postoji problem i sa fosilnim gorivom, čije su količine ograničene, pa je poslednji trenutak da se okrenemo nauci i pokušamo da što bolje iskoristimo postojeća znanja.
Dipl. biolog D. S."
Jedini nedostatak HHO generatora na benzinskim i LPG motorima je proizvodnja ozona koji se talogi pri zemlji a otrovan je.