09-25-2015, 08:02 PM
Ti membranski regulatori pritiska imaju određen hod membrane radi regulacije.
Taj hod je veoma malen i reklo bi se da teži nultom, međutim nije baš tako.
Vremenom dolazi do deformacija membrane i zaprljanja metalnih elemenata u delovima hoda regulatora koji su manje zastupljeni, a to su delovi hoda koji su za manji ili veći opseg ulaznog pritiska i izlayne potrošnje, od onog uobičajenog.
Prilikom opadanja ulaznog pritiska, pokretni elementi se nađu u drugačijem položaju od uobičajenog i tu imaju veće mehaničko trenje ili prepreku od zaprljanja, pohabanosti, ukrućenosti membrane i slično.
To znači da će sila koja deluje na membranu, a koja treba da bude uravnotežena sa oprugom za regulaciju, biti različita od one sile koja se dobija samim dejstvom pritiska vazduha.
To automatski znači da regulacija neće biti korektna.
Takvi pohabani ili veoma zaprljani regulatori, uljnom penom, kamencem ili zbog pojave oštećenja čeličnih elemenata ukrućenosti membrane ili sično, obično će raditi solidno tačno u jednom uskom opsegu ulaznog pritiska i uskom opsegu izlazne potrošnje.
Čim ti uslovi budu širi od tih granica, pritisak na izlazu je sklon kolebanju.
Jednostavno, u opsegu u kom svakodnevno rade, delovi tih kliznih i zaptivnih elemenata su čisti i malo pojedeni
(dobili veći zazor), a van te zone je prljavo i ima onaj početni fabrički zazor koji je sada tesan za prljave površine.
Ta pojava je česta i u pneumatici i u hidraulici. Regulatori i ventili se "naviknu" na svakodnevni radni opseg, a van toga su problematični.
Naravno da nema prave navike, odnosno to je samo asocijacija, već se radi o habanju zone koja je korišćena i to o habanju koje je srazmerno količini korišćenja.
Najbolja putanja je zameniti regulator novim.
Taj hod je veoma malen i reklo bi se da teži nultom, međutim nije baš tako.
Vremenom dolazi do deformacija membrane i zaprljanja metalnih elemenata u delovima hoda regulatora koji su manje zastupljeni, a to su delovi hoda koji su za manji ili veći opseg ulaznog pritiska i izlayne potrošnje, od onog uobičajenog.
Prilikom opadanja ulaznog pritiska, pokretni elementi se nađu u drugačijem položaju od uobičajenog i tu imaju veće mehaničko trenje ili prepreku od zaprljanja, pohabanosti, ukrućenosti membrane i slično.
To znači da će sila koja deluje na membranu, a koja treba da bude uravnotežena sa oprugom za regulaciju, biti različita od one sile koja se dobija samim dejstvom pritiska vazduha.
To automatski znači da regulacija neće biti korektna.
Takvi pohabani ili veoma zaprljani regulatori, uljnom penom, kamencem ili zbog pojave oštećenja čeličnih elemenata ukrućenosti membrane ili sično, obično će raditi solidno tačno u jednom uskom opsegu ulaznog pritiska i uskom opsegu izlazne potrošnje.
Čim ti uslovi budu širi od tih granica, pritisak na izlazu je sklon kolebanju.
Jednostavno, u opsegu u kom svakodnevno rade, delovi tih kliznih i zaptivnih elemenata su čisti i malo pojedeni
(dobili veći zazor), a van te zone je prljavo i ima onaj početni fabrički zazor koji je sada tesan za prljave površine.
Ta pojava je česta i u pneumatici i u hidraulici. Regulatori i ventili se "naviknu" na svakodnevni radni opseg, a van toga su problematični.
Naravno da nema prave navike, odnosno to je samo asocijacija, već se radi o habanju zone koja je korišćena i to o habanju koje je srazmerno količini korišćenja.
Najbolja putanja je zameniti regulator novim.