09-09-2021, 10:13 AM
U predlogu teme Macola je predložio da se odvojeno priča o proizvodnji struje i proizvodnji toplote, što podržavam, ne samo zato što se radi o dva totalno drugačija pristupa korištenju sunčeve energije, već je to po mom mišljenju totalno različito i sa aspekta korisnosti samih projekata.
Što se tiče proizvodnje toplote putem solarnih kolektora, tu bih mogao više da pričam, jer na svojoj vikendici u okolini Beograda imam njih 5 komada, koje maksimalno koristim i zimi i leti. Vikendica mi ima preko 100 kvadrata i svi podovi su sa keramičkim pločicama - verovatno već pogađate da imam podno grejanje i da je vikendica dobro izolovana - 12cm stiropora. Osnovno grejanje je toplotnom pumpom vazduh-voda, dok se zimi voda dogreva sa solarnim kolektorima. Toplotna pumpa mi radi noću; jeste da je zbog niže temperature nešto slabija njena iskoristivost tokom noći, ali 4 puta niža cena električne energije to kompenzuje. Bafer (rezervoar zagrejane vode) od 800l se preko dana dogreva Suncem. I to tako lepo funkcioniše da tamo ni po najgoroj zimi nije hladnije od 10-15°C iako uglavnom nisam tamo, a ne potrošim više od 350kWh, što je bitno da ne ulazim u plavu zonu gde je struja skuplja 50%. Kad odlučimo da provedemo više dana tamo, onda mi toplotna pumpa radi non-stop i zna se desiti da preskočim tu granicu, ali u principu najvažnije je do skoro 300 od tih 350kWh bude noćna struja, koja je osetno jeftinija, tako da taj povremeni izlet u plavo me ne košta previše. Koliki je doprinos Sunca ukupnoj situaciji? To je jako teško proceniti, ali sam siguran da je znatan. Toplotna puma se isključi oko 8, tad cirkulaciona pumpa počne da "gura" tu ugrejanu vodu kroz pod, a kad se već ta voda odhladi, recimo oko 11-12, uskaču solarni kolektori koji narednih 4-5-6 sati dogrevaju tu vodu, a samim tim i kuću. Pošto se ovaj ciklus dešava 30 puta mesečno, jako mi je teško razlučiti koliko koja komponenta doprinosi ukupnom utisku, jer to uveliko zavisi i da li je dan vedar ili ne, a ja uglavnom zimi nisam tamo da detaljnije pratim sve te efekte. A kad sam tamo, onda sam sa porodicom, pa opet neki drugi prioriteti. Ali mogu vam reći da uopšte ne treba zanemarivati količinu energije koju zimi dobijem od Sunca. U roku od 15 minuta se voda u kolektorima toliko zagreje da, ako ne uključite solarnu cirkulacionu pumpu u tom periodu, postoji velika šansa da se žestoko opečete tom vodom, dobijenom od zimskog zubatog Sunca.
Leti je opet druga priča. Tih skoro 10 kvadrata kolektora proizvodi toliko mnogo toplote da maltene postaje problem kako da je potrošim. Iako mi ta voda prvo prolazi kroz izmenjivač bojlera od 200 l, pa onda ide dalje, ne uspevam da potrošim toliko tople vode za kupanje, iako imam 2 kupatila, a doveo sam toplu vodu i do tuša pored bazena i opet ništa. Stvarno je impozantno da se gleda kako se brzo penje temperatura vode i da se shvati koliko energije Sunca se iskoristi tokom leta. Letnji školski raspust provodimo u vikendici i stalno imamo goste, ali sam opet morao da napravim sistem gde bi se taj višak toplote leti koristio za dogrevanje bazena. Ne bih sad da ulazim u detalje toga.
Ono što hoću da kažem je: ko god može, neka ugradi solarne kolektore. Bojler u kući je najveći potrošač energije i sa ovim sistemom praktično ćete ga izbaciti sa spiska potrošača. I zimi i leti. Za prosečno domaćinstvo su verovatno dovoljna i dva kolektora. Jedino ako nemate podno grejanje i bazen. Tad vam je i 5 malo. Njihova iskoristivost sunčeve energije je 60-70%, što je dosta dobro. Zaboravite brojke iz reklamnih kataloga proizvođača. Te su brojke dobijene tako što se kolektor položi na sred brisanog prostora, te biva obasjan ceo dan. U realnim okolnostima, to nikad nije tako. Recimo, moj slučaj: položaj krova je takav da mi se Sunce na kolektorima pojavi tek oko 11 sati i tu je do zalaska Sunca. Naravno, početak i kraj ovog perioda su pod vrlo oštrim uglovima, tako da je tad iskoristivost vrlo mala, iako se i tad dešava ona priča od pregrevanju vode za 15 minuta (verovatno zbog akumulacije toplote, jer pumpa tera vodu koja prolazi kroz 5 kolektora jedan za drugim). Da sam stavio kolektore na suprotnu ravan krova, tad bih hvatao jutarnje sunce (koje je, inače, toplotno jače od popodnevnog), ali samo do 11 sati. I vi ćete morati praviti neke kompromise, jer nijedan krov ne može da hvata sunce tokom celog dana.
Postoje dve vrste solarnih kolektora: pločasti i vakuumski. Vakuumski su naprednija tehnologija i nešto su efikasniji, ali i osetno skuplji. Najvažnija stvar kod sakupljanja sunčeve energije jeste površina apsorbera. Za iste pare kao za jedan vakuumski, može se kupiti barem dupla površina pločastih kolektora i tu je sva dilema razrešena. Jedino, ako oskudevamo u prostoru, odnosno površini na koju se mogu montirati kolektori, onda tu nemamo izbora: moramo ići na vakuumske da bismo to malo raspoloživog prostora iskoristili na najbolji način. U svim drugim slučajevima, preporučujem pločaste. Još jedan glas u njihovu korist je činjenica da se vrlo lako prave u DIY verziji, dok vakuumski moraju da se kupuju.
Što se tiče proizvodnje električne energije putem tzv. solarnih panela, tu nemam mnogo praktičnog iskustva. Iako sam dugo vremena analizirao i cene i iskoristivost i sve druge faktore, uključujući i činjenicu da kraj oko moje vikendice često ostaje bez struje, odustao sam od ugradnje solarnih panela, iako se i ovde mogu postići znatne uštede u DIY varijanti, gde bi se same ploče uvozile iz Kine. Moj je zaključak da se to ne isplati ovako kako je to predloženo od Vlade. Možda nisam dobro shvatio tu ponudu, ali tu je sledeća kvaka 22: EPS nama plaća samo razliku između struje proizvedene od nas putem solarnih panela i struje koje mi potrošimo od EPSa. Drugim rečima, instaliram moćan i skup sistem na svoj krov i uspem da proizvedem tog meseca impozantnih 350kWh, ali pošto sam i potrošio isto toliko kWh tokom meseca, neću zaraditi ništa. Odnosno, moj jedini ćar je što neću EPSu platiti tih 350kWh, jer sam ih sam proizveo. Drugim rečima, ja sam sam sebi prodao tih 350 kWh po nominalnoj ceni od 10-ak dinara po kWh. 30 evra mesečno neće stići da mi kompenzuje troškove opreme za solarne panele, pa čak i da mi država učestvuje sa 50%. A sad o tome: juče sam pričao sa prijateljem poljoprivrednikom iz okoline Sjenice, koji reče da mu treba traktor. Ja mu pomenem državnu pomoć u vezi sa tim, a on mi reče: - Pričao sam ja sa njima, ali mi oni traže da se učlanim u SNS, inače ništa od pomoći za traktor.
A drugi aspekt te priče je očigledan. Kad ja proizvedem tu struju, onda sam je naplatio za nekih 10 din/kWh, a kad tu istu struju proizvedu neki ljudi bliski vlasti onda njima država tu struju plaća 20,66 eurocenti po kWh, dakle 2,5 puta više. Tu razliku između 10 i 25 dinara plaćam opet ja (u društvu sa svim drugim građanima Srbije) na svakom računu za struju pod stavkom "naknada za podsticaj povlašćenih proizvođača el. energije", jer je Miki Kostić povlašćeni proizvođač, a u ponudi Vlade ne stoji da ćemo i mi biti proglašeni povlašćenim proizvođačima. Ako bi se to desilo, onda bih morao ponovo da sednem i da napravim računicu da kupim plac od 1 ara, da instaliram samo panele na njega i da nemam tu nijednog potrošača, tako da svu energiju koju pokupim od Sunca prodam državi, ali po Mikijevoj ceni od 25 RSD/kWh. Tek tad bi mi se možda isplatilo.
Neću da tvrdim da će i sad sa solarnim panelima biti kao sa traktorima, jer nisam u stanju da vidim budućnost, ali se plašim da će opet slično biti. Druga stvar je da moramo opremu da kupujemo od nekih firmi, te da ne možemo da sami sebi upola jeftinije da pravimo te panele. Tu nam treba i projekat, kao i ugradnja opreme od "stručnih" lica, koji se u to verovatno slabije razumeju nego 90% članova ovog foruma.
Vidite, ja sam pre par godina računao da mi je čak i DIY varijanta neisplativa, a pri ovim uslovima (daj Bože da ih ja nisam dobro shvatio) nikako se ne isplati. Dok god i ja ne dobijem ponudu kao povlašćeni proizvođač. A možda ni tad...
Što se tiče proizvodnje toplote putem solarnih kolektora, tu bih mogao više da pričam, jer na svojoj vikendici u okolini Beograda imam njih 5 komada, koje maksimalno koristim i zimi i leti. Vikendica mi ima preko 100 kvadrata i svi podovi su sa keramičkim pločicama - verovatno već pogađate da imam podno grejanje i da je vikendica dobro izolovana - 12cm stiropora. Osnovno grejanje je toplotnom pumpom vazduh-voda, dok se zimi voda dogreva sa solarnim kolektorima. Toplotna pumpa mi radi noću; jeste da je zbog niže temperature nešto slabija njena iskoristivost tokom noći, ali 4 puta niža cena električne energije to kompenzuje. Bafer (rezervoar zagrejane vode) od 800l se preko dana dogreva Suncem. I to tako lepo funkcioniše da tamo ni po najgoroj zimi nije hladnije od 10-15°C iako uglavnom nisam tamo, a ne potrošim više od 350kWh, što je bitno da ne ulazim u plavu zonu gde je struja skuplja 50%. Kad odlučimo da provedemo više dana tamo, onda mi toplotna pumpa radi non-stop i zna se desiti da preskočim tu granicu, ali u principu najvažnije je do skoro 300 od tih 350kWh bude noćna struja, koja je osetno jeftinija, tako da taj povremeni izlet u plavo me ne košta previše. Koliki je doprinos Sunca ukupnoj situaciji? To je jako teško proceniti, ali sam siguran da je znatan. Toplotna puma se isključi oko 8, tad cirkulaciona pumpa počne da "gura" tu ugrejanu vodu kroz pod, a kad se već ta voda odhladi, recimo oko 11-12, uskaču solarni kolektori koji narednih 4-5-6 sati dogrevaju tu vodu, a samim tim i kuću. Pošto se ovaj ciklus dešava 30 puta mesečno, jako mi je teško razlučiti koliko koja komponenta doprinosi ukupnom utisku, jer to uveliko zavisi i da li je dan vedar ili ne, a ja uglavnom zimi nisam tamo da detaljnije pratim sve te efekte. A kad sam tamo, onda sam sa porodicom, pa opet neki drugi prioriteti. Ali mogu vam reći da uopšte ne treba zanemarivati količinu energije koju zimi dobijem od Sunca. U roku od 15 minuta se voda u kolektorima toliko zagreje da, ako ne uključite solarnu cirkulacionu pumpu u tom periodu, postoji velika šansa da se žestoko opečete tom vodom, dobijenom od zimskog zubatog Sunca.
Leti je opet druga priča. Tih skoro 10 kvadrata kolektora proizvodi toliko mnogo toplote da maltene postaje problem kako da je potrošim. Iako mi ta voda prvo prolazi kroz izmenjivač bojlera od 200 l, pa onda ide dalje, ne uspevam da potrošim toliko tople vode za kupanje, iako imam 2 kupatila, a doveo sam toplu vodu i do tuša pored bazena i opet ništa. Stvarno je impozantno da se gleda kako se brzo penje temperatura vode i da se shvati koliko energije Sunca se iskoristi tokom leta. Letnji školski raspust provodimo u vikendici i stalno imamo goste, ali sam opet morao da napravim sistem gde bi se taj višak toplote leti koristio za dogrevanje bazena. Ne bih sad da ulazim u detalje toga.
Ono što hoću da kažem je: ko god može, neka ugradi solarne kolektore. Bojler u kući je najveći potrošač energije i sa ovim sistemom praktično ćete ga izbaciti sa spiska potrošača. I zimi i leti. Za prosečno domaćinstvo su verovatno dovoljna i dva kolektora. Jedino ako nemate podno grejanje i bazen. Tad vam je i 5 malo. Njihova iskoristivost sunčeve energije je 60-70%, što je dosta dobro. Zaboravite brojke iz reklamnih kataloga proizvođača. Te su brojke dobijene tako što se kolektor položi na sred brisanog prostora, te biva obasjan ceo dan. U realnim okolnostima, to nikad nije tako. Recimo, moj slučaj: položaj krova je takav da mi se Sunce na kolektorima pojavi tek oko 11 sati i tu je do zalaska Sunca. Naravno, početak i kraj ovog perioda su pod vrlo oštrim uglovima, tako da je tad iskoristivost vrlo mala, iako se i tad dešava ona priča od pregrevanju vode za 15 minuta (verovatno zbog akumulacije toplote, jer pumpa tera vodu koja prolazi kroz 5 kolektora jedan za drugim). Da sam stavio kolektore na suprotnu ravan krova, tad bih hvatao jutarnje sunce (koje je, inače, toplotno jače od popodnevnog), ali samo do 11 sati. I vi ćete morati praviti neke kompromise, jer nijedan krov ne može da hvata sunce tokom celog dana.
Postoje dve vrste solarnih kolektora: pločasti i vakuumski. Vakuumski su naprednija tehnologija i nešto su efikasniji, ali i osetno skuplji. Najvažnija stvar kod sakupljanja sunčeve energije jeste površina apsorbera. Za iste pare kao za jedan vakuumski, može se kupiti barem dupla površina pločastih kolektora i tu je sva dilema razrešena. Jedino, ako oskudevamo u prostoru, odnosno površini na koju se mogu montirati kolektori, onda tu nemamo izbora: moramo ići na vakuumske da bismo to malo raspoloživog prostora iskoristili na najbolji način. U svim drugim slučajevima, preporučujem pločaste. Još jedan glas u njihovu korist je činjenica da se vrlo lako prave u DIY verziji, dok vakuumski moraju da se kupuju.
Što se tiče proizvodnje električne energije putem tzv. solarnih panela, tu nemam mnogo praktičnog iskustva. Iako sam dugo vremena analizirao i cene i iskoristivost i sve druge faktore, uključujući i činjenicu da kraj oko moje vikendice često ostaje bez struje, odustao sam od ugradnje solarnih panela, iako se i ovde mogu postići znatne uštede u DIY varijanti, gde bi se same ploče uvozile iz Kine. Moj je zaključak da se to ne isplati ovako kako je to predloženo od Vlade. Možda nisam dobro shvatio tu ponudu, ali tu je sledeća kvaka 22: EPS nama plaća samo razliku između struje proizvedene od nas putem solarnih panela i struje koje mi potrošimo od EPSa. Drugim rečima, instaliram moćan i skup sistem na svoj krov i uspem da proizvedem tog meseca impozantnih 350kWh, ali pošto sam i potrošio isto toliko kWh tokom meseca, neću zaraditi ništa. Odnosno, moj jedini ćar je što neću EPSu platiti tih 350kWh, jer sam ih sam proizveo. Drugim rečima, ja sam sam sebi prodao tih 350 kWh po nominalnoj ceni od 10-ak dinara po kWh. 30 evra mesečno neće stići da mi kompenzuje troškove opreme za solarne panele, pa čak i da mi država učestvuje sa 50%. A sad o tome: juče sam pričao sa prijateljem poljoprivrednikom iz okoline Sjenice, koji reče da mu treba traktor. Ja mu pomenem državnu pomoć u vezi sa tim, a on mi reče: - Pričao sam ja sa njima, ali mi oni traže da se učlanim u SNS, inače ništa od pomoći za traktor.
A drugi aspekt te priče je očigledan. Kad ja proizvedem tu struju, onda sam je naplatio za nekih 10 din/kWh, a kad tu istu struju proizvedu neki ljudi bliski vlasti onda njima država tu struju plaća 20,66 eurocenti po kWh, dakle 2,5 puta više. Tu razliku između 10 i 25 dinara plaćam opet ja (u društvu sa svim drugim građanima Srbije) na svakom računu za struju pod stavkom "naknada za podsticaj povlašćenih proizvođača el. energije", jer je Miki Kostić povlašćeni proizvođač, a u ponudi Vlade ne stoji da ćemo i mi biti proglašeni povlašćenim proizvođačima. Ako bi se to desilo, onda bih morao ponovo da sednem i da napravim računicu da kupim plac od 1 ara, da instaliram samo panele na njega i da nemam tu nijednog potrošača, tako da svu energiju koju pokupim od Sunca prodam državi, ali po Mikijevoj ceni od 25 RSD/kWh. Tek tad bi mi se možda isplatilo.
Neću da tvrdim da će i sad sa solarnim panelima biti kao sa traktorima, jer nisam u stanju da vidim budućnost, ali se plašim da će opet slično biti. Druga stvar je da moramo opremu da kupujemo od nekih firmi, te da ne možemo da sami sebi upola jeftinije da pravimo te panele. Tu nam treba i projekat, kao i ugradnja opreme od "stručnih" lica, koji se u to verovatno slabije razumeju nego 90% članova ovog foruma.
Vidite, ja sam pre par godina računao da mi je čak i DIY varijanta neisplativa, a pri ovim uslovima (daj Bože da ih ja nisam dobro shvatio) nikako se ne isplati. Dok god i ja ne dobijem ponudu kao povlašćeni proizvođač. A možda ni tad...