Iz moje perspektive problem sa Mirijevom, odnosno nekim njegovim delovima, jeste što je bilo prepušteno na milost i nemilost investitorima. Investitorska gradnja je upropastila ono što je mogao da bude prelep deo Beograda. Ulice su uske, zgrade nabijene odmah do ulice, nema uređenih parkova. Džabe mi dobra mikrosredina ako živim kao u faveli. Stanovi su lepi, zgrade super izgledaju ali organizovana naselja pravljena nakon 97-me ne postoje. Tako da u Mirijevu gledam samo organizovana naselja pravljena od strane države između 65-te i 95-te. Kvalitetnu novogradnju ne mogu da priuštim, a u lošu novogradnju koju mogu da priuštim, ne želim da uđem.
Zašto ne starije od 65-te? Zato što nam je zemljotres u Zagrebu pokazao koliko su dobro građene zgrade pre toga. Posle zemljotresa u Skoplju 1963, u SFRJ je doneta uredba koliko jak zemljotres građevina mora da izdrži. Zgrade zidane nakon 63-te ima smisla gledati, po mom mišljenju. Cene salonaca i starogradnje u centru će ostati visoke do prvog ozbiljnijeg zemljotresa (poput proletnjeg u Zagrebu). Ako se nešto slično desi u Beogradu, ko ne bude zatrpan, neće baš moći da se nada dobroj prodaji takvog stana.
Zašto ne starije od 65-te? Zato što nam je zemljotres u Zagrebu pokazao koliko su dobro građene zgrade pre toga. Posle zemljotresa u Skoplju 1963, u SFRJ je doneta uredba koliko jak zemljotres građevina mora da izdrži. Zgrade zidane nakon 63-te ima smisla gledati, po mom mišljenju. Cene salonaca i starogradnje u centru će ostati visoke do prvog ozbiljnijeg zemljotresa (poput proletnjeg u Zagrebu). Ako se nešto slično desi u Beogradu, ko ne bude zatrpan, neće baš moći da se nada dobroj prodaji takvog stana.