Ideja i malo teorije sa el. magnetnim talasima

[vsavic]

Pozdrav ljudi, imam jedno pitanje. Citao sam malo o Eddy current i sad, sta me zanima je da li bi ovo nekako moglo da se primeni ovaj isti princip ako imamo samo jedno mesto na povrsini nekog metala gde nam je kalem i da se vidi da li ima negde nekih pukotina na celoj povrsini tog metala koji ispitujemo? Video sam da za ispitivanje pukotina u cilindrima npr. oni pomeraju kalem i prate signal da li je konstantan i ako nije, znaci tu je pukotina, e sad, da li moze da se primeni isti metod bez pomeranja kalema i da se dobije pozicija gde ima pukotine?

[Macola]

vsavic,

Pozdrav drugar.

Ključni problem je veličina pukotine u odnosu na čitav predmet. Ukoliko bi pukotina zauzimala na primer 10% gabarita predmeta, onda bi detekciona sposobnost na primer bila 1/10, što bi sa modernim sredstvima merenja bilo sasvim dovoljno...
Što je manja pukotina u odnosu na ukupne gabarite predmeta - to manja šansa da bude detektovana jer predstavlja izuzetno malu degeneraciju u ukupnoj strukturi.
To bi bilo nalik metodi da posmatranjem deset tona jabuka nađemo jednu trulu negde u toj gomili.

To se prevazilazi parcijalnim posmatranjem. Kalem za detekciju se pravi da bude malen, tj. da njegovi gabariti budu red veličine pukotine, u najmanju ruku da najmanja očekivana, ili najmanja pukotina koja može biti štetna, bude vidljiv deo gabarita kalema.
Potom se taj kalem kreće tako da skenira čitav objekat.
U tom slučaju će rezultat biti dovoljno značajan da bi bio zapažen.

Pozdrav,
Macola

[emiSAr]

vsavic,

Pozdrav drugar.

Ključni problem je veličina pukotine u odnosu na čitav predmet. Ukoliko bi pukotina zauzimala na primer 10% gabarita predmeta, onda bi detekciona sposobnost na primer bila 1/10, što bi sa modernim sredstvima merenja bilo sasvim dovoljno...
Što je manja pukotina u odnosu na ukupne gabarite predmeta - to manja šansa da bude detektovana jer predstavlja izuzetno malu degeneraciju u ukupnoj strukturi.
To bi bilo nalik metodi da posmatranjem deset tona jabuka nađemo jednu trulu negde u toj gomili.

To se prevazilazi parcijalnim posmatranjem. Kalem za detekciju se pravi da bude malen, tj. da njegovi gabariti budu red veličine pukotine, u najmanju ruku da najmanja očekivana, ili najmanja pukotina koja može biti štetna, bude vidljiv deo gabarita kalema.
Potom se taj kalem kreće tako da skenira čitav objekat.
U tom slučaju će rezultat biti dovoljno značajan da bi bio zapažen.

Pozdrav,
Macola

Upravo ovo o cemu je Macola pisao. Postoje nekonvencionalne metode kojima se moze detektovati
feler u materijalu ali njegova lokacija bez detaljne analize nemoguca.
Kako na zeljznici pregledac kola cekicem konstatuje ispravnost ili neispravnost vijenca-bandaza tocka,
tako uvjezbano uho i oko mogu na osnovu nekih parametara registrovati nehomogenost-pukotinu
u materijalu.-
----------------
U vrijeme kada je Soko-mostar pravio helikoptere i avione gdje se oplata vezuje zakivcima postojao
covjek koji je nepogresivo samim propustanjem zice za zakivke kroz ruke isjecao felericne komade
iz cijelog kotura, nekoliko stotina metara duge zice. Detaljnom analizom isjecenih komada uvijek se
ustanovio feler-nehomogenost materijala.
Drugi covjek, limar zvani dr. Ragib, iz table lima 6x2,2m izdvajao felericne komade. Lim je prokrom za izduvne sisteme helikoptera i izlazni tunel za jednomotorne mlazne avione.
Takva tabla lima postavljena na radni sto izgleda kao reljef. Sa par preciznih udaraca u tacke napona
tabla se izravna kao staklo. Ako se neki dio ne izravna felerican je. Mi koji smo imali dodira sa
proizvodnjom smo se radovali kada naidje neki   felerican lim. Od istog smo za svoja vozila pravili
"vjecne" izduvne sisteme.-
pOz

[vsavic]

Citajuci razne clanke za ovo i slicne probleme detekcije deformacije, bilo mi je takodje interesantno kako traze deformitet materijala na mostovima recimo ili u armaturi zgrada. Bukvalno znaju (manje vise ) sta je korisceno od materijala, i mere otpornost na armaturi, i ako se ne slaze za ocekivanom (+- tolerancija) znaci da nesto ne stima, ali to doduse ne kaze gde je problem.

Ok, znaci ovaj metod za sitne deformitete kao sto je Macola naveo za povrsinu manju od 1/10 ne pije vodu uopste?

Jel ima jos neki slican metod?

[Macola]

Ima još puno metoda za detekciju nehomogenosti ili oštećenja materijala.
Radiografija (nuklearnim izvorima, o tome ti član Papak može mnogo reći),
Rentgenografija (takođe kod Papka),
Ultrazvuk, infrazvuk, hemijske metode, i tako dalje i tako dalje.

Evo skoro sam morao hemijskim metodama ispitati potencijalno postojanje mikropukotina na hromnoj prevlaci preko čelika Č0146 koji je zapunktovan (nisam ja lično radio već institucija koja se tim bavi).
Urađen je tretman azotnom kiselinom u nekom vremenu trajanja, potom hlorovodoničnom, pa mikroskopom tražena promena boje na potencijalno oštećenim mestima.

Metode su mnogobrojne i obično se biraju prema konkretnom slučaju ili zahtevu. Ako imaš neki konkretan zahtev, možda možemo isfiltrirati najpogodniju metodu a da te najmanje košta...
Mislim, ne predlažem nikakvu uslugu već besplatno obaveštenje o onome što znam na tu temu, ako znam, a ako ne znam uputiću te na one koji znaju.

Pozdrav

[vsavic]

Generalno mislio sam da li nekako moze bez hemijskih procesa, i bez nekog fizickog kontakta i brdo mernih tacaka da se to ustanovi, digitalizuje i predstavi vizuelno preko neke heat mape. Koliko sam video, najpribliznije sto postoji ovome je putem infrared kamera, ali to ne bi moglo da bude pouzdano ako okolina nije kontrolisana, neki izvor toplote ili nesto drugo negde drugde i sl. davao bi pogresne informacije, znaci ne moze da bude neko resenje koje je samo plug-and-play, tako da izgleda da mi je cela zamisao losa, tj. da pada u vodu

[Macola]

Pa, mislim da je najbolje graditi metode ispitivanja upravo prema konkretnom zahtevu jer toliko toga za ispitivanje ima da je nemoguće napravii univerzalnu metodu.

Eto na primer za ispitivanja prekida neke aramture u nekoj zidanoj konstrukciji, naravno da postoji metoda da se precizno odradi tačka prekida i to se radi slanjem nekog električnog, zvučnog ili magnetskog talasa duž onog čemu se meri položaj prekida. Na osnovu vremena povratka reflektovanog talasa može se naći prekid veoma precizno (na primer istom metodom se ispituje tačka prekida nekog podzemnog kabla ili slično).

Sve u svemu, izbor metode prema tačnom zahtevu. Ako postoji neki konkretan zahtev, verujem da će ti više nas odavde pomoći u izboru optimalne metode za to.

[branko tod]

Generalno mislio sam da li nekako moze bez hemijskih procesa, i bez nekog fizickog kontakta i brdo mernih tacaka da se to ustanovi, digitalizuje i predstavi vizuelno preko neke heat mape.

Može bez hemiskih procesa, bez brda tačaka, ali bez milovanja predmeta ne može. Može da se izvrši NDT test sa odgovarajućim
penetratorima koji prodiru u pukotine, i posle mogu da se detektuju uz pomoć UV svetla. Ja sam dosta upoznat sa tim načinom
rada. Ja sam prošle godine testirao sumnjive ploče od silicium karbida tom metodom, sa tim da sam kupio komplet za koji nije bilo
potrebno UV svetlo. Penetrator se naprska, ostavi određeno vreme da prodre u pukotine, ispere i preprska "razvijačem". Posle toga
se pukotine pojave vrlo vidljive. Evo primera:

Pukotina je vrlo vidljiva bela linija, a ono oko nje sam ja ocrtao crnim flomasterom.

Ovo je komplet korišćen za ispitivanje.

[vsavic]

Mene vise zanimala bezicna detekcija rdje na metalu. Npr. imas metalnu kutiju neku, koja je izlozena spoljnom uticaju, poput vode, vlage i sl. i hoces da detektujes rdju koja je nastala u tom procesu oksidacije preko svog uredjaja koji je unutar te kutije.